Užice

Poslednje poglavlje ove (svakako nepotpune) priče o različitim nivoima sećanja u Užicu odnosi se na još jedan dosta zanemaren aspekt kada su u pitanju kod nas zastupljeni zahvati u suočavanje sa prošlošću, prevladavanje prošlosti ili pak tranzicionu pravdu. Radi se o pitanju ekonomske redistribucije, preraspodele nekada društvenih i javnih dobara, te u širem smislu ekonomskih […]

To kakve dodatne kompleksnosti i slepu mrlju u kulturu sećanja u Užicu donose ratovi iz devedesetih delimično je pomenuto u vezi sa spomenikom poginulima u ratovima 1990-1999. Naredno poglavlje će, međutim, dati nešto više informacija i dublji uvid u to kakve je sve posledice po identitet grada i dominantnu kulturu sećanja ostavilo prisustvo Užičkog korpusa

Istorija Užica tokom Drugog svetskog rata, posebno postojanje Užičke republike i činjenica da je upravo iz tog grada Tito rukovodio oružanim ustankom i revolucijom 1941, presudno su uticali i na urbani razvoj grada nakon rata. 1946, grad je preimenovan u Titovo Užice (zajedno sa još sedam drugih gradova u tadašnjim socijalističkim republikama i autonomnim pokrajinama),

Zvanična politika sećanja u Užicu – odnos prema Drugom svetskom ratu i socijalističkom periodu i odnos prema ratovima devedesetih ​ Rođena zemljo, jesi li znala? Tu je poginuo bataljon ceo… Crvena krv je procvetala kroz snežni pokrov, hladan i beo. Noću je i to zavejao vetar. Ipak na jugu vojska korača… Pao je četrnesti kilometar