Ako bismo parafrazirali čuvenu Gramšijevu rečenicu o starom koje umire, a novom koje još ne može da bude rođeno, mogli bismo reći da je u slučaju Zrenjanina staro „moralo“ da umre, da bi se na njegovim ruševinama ubrzo kočoperilo „novo“. „Novo“ koje ne polaže mnogo na „stare“ i „prevaziđene“ vrednosti jednakosti i socijalne pravde, novo […]
Kroz čitav prethodni sadržaj ovog teksta naglašavana je veza između društveno-ekonomske transformacije i novouspostavljenog poretka sećanja. Ta veza nije samo simbolička, nego i vrlo konkretne, materijalne prirode, ona je mnogostruka i služi međusobnom opravdavanju „novog“ poretka sećanja i „novog“ ekonomsko-političkog sistema. Nova „pravila igre“ tako tvrde da je socijalistički društveno-ekonomski sistem bio pogrešan ne samo
Društveno-ekonomska transformacija – čelični zagrljaj „tranzicije“ i privatizacije Read More »
Suprotno uvreženoj tvrdnji da su ratovi devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije bili eksplozija potisnute i duboko ukorenjene etničke mržnje, iskustva, još živa sećanja, aktivistički arhivi i jedan važan deo korpusa akademske proizvodnje znanja podsećaju nas da je ta slika bila mnogo kompleksnija i daleko od istine. Ne samo da dobar deo stanovništva nije bio spreman
Potisnuto sećanje – antiratni otpor u Zrenjaninu Read More »
Upadljivo odsustvo iz kolektivnog sećanja i najočigledniji vid poricanja da su se neke stvari desile, da postoje lokacije na kojima se to dešavalo i zid ćutanja o tome šta se dešavalo devedesetih godina, povezano je s postojanjem logora na teritoriji Srbije. Prema navodima Fonda za humanitarno pravo koji se oslanjaju na nalaze Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), od
O logorima Begejci i Stajićevo – čelični zagrljaj tišine Read More »
(falsifikovanje, izostavljanje, izvrtanje itd) istorijskih činjenica i izvođenje odgovarajućih objašnjenja koja imaju krajnje utilitarnu vrednost u određenom kontekstu“ (Bešlin, Atanacković 2012, 13). U tom smislu ovde je vrlo korisna i definicija „prostornog revizionizma“ koji ne cilja ka preradi same istorije, već prvenstveno ide na „preradu“ identiteta i vrednovanja prošlosti kod najšire javnosti (Radović 2013, 316).
Zvanično sećanje u Zrenjaninu Read More »
Zrenjanin je grad u Srbiji, sedište Srednjobanatskog okruga, u kome po rezultatima popisa iz 2011. živi 76.511 ljudi na teritoriji samog grada, odnosno 123.362 ljudi na celom području zrenjaninske opštine (Republički zavod za statistiku 2014, 43). U odnosu na prethodni popis iz 2002, osetan je pad ukupnog broja stanovnika/ca, a taj trend demografskog pada može
Duga istorija preimenovanja i neimenovanja – Zrenjanin u dvadesetom veku Read More »
Sudeći po informacijama koje se mogu pronaći na internetu, može se steći utisak da Ruma spada u red privredno jako razvijenih gradova, s gotovo minimalnom nezaposlenošću koja iznosi manje od 5 procenata (https://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ruma-privreda-sve-jaca-dolaze-nove-kompanije_1284121.html). Međutim, u razgovorima sa Rumljanima/kama koje sam obavio, ali i prilikom posete samoj lokaciji, jasno je da su u pitanju mere koje
Zaključna razmatranja Read More »
Sećanje na otpor ratu i militarizmu, kao i na progon hrvatskog stanovništva tokom devedesetih nema svoje mesto u zvaničnom, pa ni javnom sećanju. Nerado se govori i o događajima u Hrtkovcima. Rumljani/ke uglavnom znaju šta se dešavalo i ne postoji nijedna inicijativa da se na bilo koji način obeleže ovi sramni trenuci u modernoj istoriji
Kultura (ne)sećanja Read More »
Antiratni i antimilitaristički pokret u Srbiji tokom 90-ih godina prošlog veka, premda gotovo potpuno u senci ratnohuškačke i nacionalističke politike, uspevao je nekako da pronađe načine da se progura na površinu i da, u nekim momentima, pruži značajan otpor. Pokret se razvijao spontano kako su se ratna dejstva pojačavala. Poprimao je različite oblike, od delovanja
Neformalni vidovi otpora – borba za prigovor savesti Read More »
Ratna decenija devedesetih je (i) u Rumi razdoblje značajnih promena. Sukobi na prostoru bivše Jugoslavije nesumnjivo su ostavili veliki trag na Rumu i njenu okolinu. Od samog početka rata(ova) relativna blizina fronta koji se nalazio na svega pedesetak kilometara rezultirala je činjenicom da je Ruma (i njena okolina) trpela posledice borbenih dejstava. Već prvi dani
Devedesete u Rumi (i okolini) – slučaj Hrtkovci Read More »
