Ruma

Sudeći po informacijama koje se mogu pronaći na internetu, može se steći utisak da Ruma spada u red privredno jako razvijenih gradova, s gotovo minimalnom nezaposlenošću koja iznosi manje od 5 procenata (https://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ruma-privreda-sve-jaca-dolaze-nove-kompanije_1284121.html). Međutim, u razgovorima sa Rumljanima/kama koje sam obavio, ali i prilikom posete samoj lokaciji, jasno je da su u pitanju mere koje […]

Sećanje na otpor ratu i militarizmu, kao i na progon hrvatskog stanovništva tokom devedesetih nema svoje mesto u zvaničnom, pa ni javnom sećanju. Nerado se govori i o događajima u Hrtkovcima. Rumljani/ke uglavnom znaju šta se dešavalo i ne postoji nijedna inicijativa da se na bilo koji način obeleže ovi sramni trenuci u modernoj istoriji

Antiratni i antimilitaristički pokret u Srbiji tokom 90-ih godina prošlog veka, premda gotovo potpuno u senci ratnohuškačke i nacionalističke politike, uspevao je nekako da pronađe načine da se progura na površinu i da, u nekim momentima, pruži značajan otpor. Pokret se razvijao spontano kako su se ratna dejstva pojačavala. Poprimao je različite oblike, od delovanja

Ratna decenija devedesetih je (i) u Rumi razdoblje značajnih promena. Sukobi na prostoru bivše Jugoslavije nesumnjivo su ostavili veliki trag na Rumu i njenu okolinu. Od samog početka rata(ova) relativna blizina fronta koji se nalazio na svega pedesetak kilometara rezultirala je činjenicom da je Ruma (i njena okolina) trpela posledice borbenih dejstava. Već prvi dani

U istorijskim izvorima ime Ruma prvi put se pominje 1546. u Sremskom defteru, kao selo srednje veličine u Mitrovačkoj nahiji. Prema defteru iz 1566/67, Ruma je imala 49 kuća, čiji su stanovnici bili isključivo Srbi. (Bošković 2011, 5) Poreklo imena još nije u potpunosti razjašnjeno jer postoji nekoliko teorija o njegovom nastanku koje su, mahom,