Author name: admin

Ako bismo parafrazirali čuvenu Gramšijevu rečenicu o starom koje umire, a novom koje još ne može da bude rođeno, mogli bismo reći da je u slučaju Zrenjanina staro „moralo“ da umre, da bi se na njegovim ruševinama ubrzo kočoperilo „novo“. „Novo“ koje ne polaže mnogo na „stare“ i „prevaziđene“ vrednosti jednakosti i socijalne pravde, novo

Kroz čitav prethodni sadržaj ovog teksta naglašavana je veza između društveno-ekonomske transformacije i novouspostavljenog poretka sećanja. Ta veza nije samo simbolička, nego i vrlo konkretne, materijalne prirode, ona je mnogostruka i služi međusobnom opravdavanju „novog“ poretka sećanja i „novog“ ekonomsko-političkog sistema. Nova „pravila igre“ tako tvrde da je socijalistički društveno-ekonomski sistem bio pogrešan ne samo

Suprotno uvreženoj tvrdnji da su ratovi devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije bili eksplozija potisnute i duboko ukorenjene etničke mržnje, iskustva, još živa sećanja, aktivistički arhivi i jedan važan deo korpusa akademske proizvodnje znanja podsećaju nas da je ta slika bila mnogo kompleksnija i daleko od istine. Ne samo da dobar deo stanovništva nije bio spreman

Upadljivo odsustvo iz kolektivnog sećanja i najočigledniji vid poricanja da su se neke stvari desile, da postoje lokacije na kojima se to dešavalo i zid ćutanja o tome šta se dešavalo devedesetih godina, povezano je s postojanjem logora na teritoriji Srbije. Prema navodima Fonda za humanitarno pravo koji se oslanjaju na nalaze Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), od

(falsifikovanje, izostavljanje, izvrtanje itd) istorijskih činjenica i izvođenje odgovarajućih objašnjenja koja imaju krajnje utilitarnu vrednost u određenom kontekstu“ (Bešlin, Atanacković 2012, 13). U tom smislu ovde je vrlo korisna i definicija „prostornog revizionizma“ koji ne cilja ka preradi same istorije, već prvenstveno ide na „preradu“ identiteta i vrednovanja prošlosti kod najšire javnosti (Radović 2013, 316). 

Zrenjanin je grad u Srbiji, sedište Srednjobanatskog okruga, u kome po rezultatima popisa iz 2011. živi 76.511 ljudi na teritoriji samog grada, odnosno 123.362 ljudi na celom području zrenjaninske opštine (Republički zavod za statistiku 2014, 43). U odnosu na prethodni popis iz 2002, osetan je pad ukupnog broja stanovnika/ca, a taj trend demografskog pada može