Hronologija radničkog i sindikalnog organizovanja, važnijih aktivnosti, štrajkova i protesta tokom devedesetih godina XX veka u Boru

Hronologiji koja je pred vama, u ovoj fazi istraživanja, cilj je da uspostavi kontinuitet proučavanja radničkog organizovanja u Boru, da evidentira i uspostavi sled važnijih događaja i aktivnosti radničkog organizovanja tokom devedesetih godina XX veka koje su zabeležene u lokalnim štampanim medijima i na fotografijama koje se čuvaju u kolekcijama Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor, kako bi se u daljim fazama istraživanja sistematično pristupilo traganju za arhivskom dokumentacijom i svedočanstvima ključnih aktera tih događaja, radi kvantitativne i kvalitativne, komparativne i kritičke analize događaja u konkretnim istorijskim kontekstima, ali i zarad kritičkog pristupa samim sačuvanim i korišćenim izvorima. Pojedini događaji u hronologiji nisu dodatno komentarisani, niti su interpretirani van konteksta samih izvora, uređivačkih politika lokalnih listova. U izuzetnim slučajevima, kada je reč o dešavanjima nakon pokretanja „Borskih novina“ 1994, poređeni su izvori, jer se od tada mogu uočiti ideološke i političke razlike u stavovima i uređivačkim politikama između ovog „nezavisnog“ lista i „Kolektiva“, lista osnovanog još 1947. kao „Borski kolektiv: organ Sindikalne podružnice Saveza rudara i preduzeća“. Dublja analiza pojedinih događaja i njihove uzajamne povezanosti izostala je, pre svega zbog planiranog obima i forme preglednog rada, kao i zbog nepregledne zamršenosti istorijskog konteksta, uvezanog sa lokalnim previranjima, ali i zbog nekako upadljivog izbegavanja podrobnijih ekonomskih analiza rada velikih industrijskih sistema u savremenoj domaćoj humanistici, možda i iz razumljivih razloga – zbog nedostatka relevantnih izveštaja, netransparentnog poslovanja tih kompanija, naročito tokom devedesetih godina XX veka, kada je rad u „sivim zonama“ bio „regularan“ način poslovanja ne samo nezaposlenih i radnika, već i državnih preduzeća.4 Stoga se i autor ove hronologije ne upušta u dublju analizu događaja, nadajući se da će kompetencije i zainteresovanost za tu vrstu analize u sebi prepoznati neko od čitalaca ili da će, makar, ova bazična istorizacija olakšati lociranje tih važnijih radničkih mobilisanja bazičnom istorizacijom na vremenskoj lenti u budućim istraživanjima.

1988. 12–13. februar. Obustava rada u Borskoj jami zbog smanjenja januarskih zarada za oko 20% u odnosu na decembarske. Umanjenje zarade pravdano je uvođenjem novog Pravilnika o stimulisanju i nagrađivanju kojim bi se „odvojio rad od nerada“. Obustava rada počela je u noćnoj smeni, trajala nekoliko dana, sve do zbora radnika i vanredne sednice Radničkog saveta 14. februara, kada su donete odluke usvojene i kada je rukovodstvo ukazalo da je zarada obračunata po zakonu i da je u planu novi program stimulacije za zalaganje na poslu. Štrajk je prekinut nakon usvajanja Odluke radničkog saveta OOUR-a Jama i dogovora sa izvršnim telima uprave i opštinskih društveno političkih organizacija da bod ostane na maksimalnoj vrednosti za prethodni mesec, da se isplati razlika nastala umanjenjem, ali i da se nizom mera premoste nepovoljni materijalni položaji najugroženijih rudara. U ovom prvom posleratnom štrajku u Boru, aktivno je učestvovalo oko 300 rudara Jame. Trajao je do 15. februara.

1990. Januar. Nezadovoljni merama Savezne vlade kojim se uvode propisi o ograničenju zarada, odnosno „zamrzavanju” plata narednih šest meseci, prosvetni radnici Politehničkog obrazovnog centra, u čijem su sastavu radile tri srednje škole, započinju štrajk suspendovanjem svih organa Centra, sa zahtevima da im se osnovica za novembar poveća za 100 procenata i da se na to uvećanje doda decembarsko dozvoljeno planirano uvećanje za 20 procenata.

„Ni pokušaji predstavnika društveno-političke zajednice da stupe u kontakt sa štrajkujućim profesorima istoga dana, kao ni sednica Komiteta za ONO (Opšte narodnu odbranu) i DSZ (Društvenu samozaštitu) opštine zajedno sa Predsedništvom Veća Sindikata nisu pokolebali profesore. Oni su nastavili štrajk i u ponedeljak. Tek na zajedničkom sastanku predstavnika Opštine, većih privrednih organizacija Bora i predstavnika Regionalnog SIZ (Samoupravne interesne zajednice) usmerenog obrazovanja sa članovima petočlanih štrajkačkih komiteta iz svih škola, u ponedelјak, stvari su se razbistrile i koliko-toliko dobile povolјan epilog.” („Borske novosti“ br. 1, 1990, str. 3)

Na 9. kongresu SSS-a (Savez sindikata Srbije) 15. i 16. januara, delegat iz Bora Voja Dulkanović ističe: „Govoreći o ulozi Sindikata u ostvarivanju materijalnog položaja i socijalne i radne sigurnosti, moramo poći od jednog fundamentalnog zahteva radnika. Oni ne žele socijalnu pomoć kao socijalni slučajevi u uslovima kada upravlјaju društvenim sredstvima za proizvodnju… da se stvore uslovi za veće zarade, da se rad adekvatno nagradi, odnosno da se primanja ne ostvaruju mimo rezultata rada.” („Borske novosti“, br. 3, 1990, 3)

Mart. Na Veću Saveza sindikata u Boru započinju pregovori o kolektivnim ugovorima i štrajku.

„Ocena većine učesnika u raspravi je da taj najniži lični dohodak nije dovolјan da bi se obezbedila „gola” egzistencija. Mirolјub Golub iz FOD-a (Fabrike opreme i delova) pita se: Ima li Sindikat prava da stavlјa radnike na granicu kupovne moći kada država isklјučivo barata ekonomskim cenama i drugim kategorijama tržišnog privređivanja?” („Borske novosti“ br. 10, 1990, 3) Predsedništvo opštinskog Veća Saveza sindikata raspravlja i o mogućnosti uvođenja plana određivanja tehnoloških viškova radnika u preduzećima i strategiji delovanja zaštite radničkih prava. Stav Sindikata je da „nema viškova radne snage, već nedovoljno posla”. Predsednik Veća SSS-a opštine Bor je Miloš Vučinić.

21. april. Radnice druge smene u Fabrici obuće „Borčanka”, nezadovoljne ograničenom masom za zarade koja je umanjila vrednost boda, stupaju u štrajk. Naime, Veće udruženog rada Skupštine opštine šest meseci ranije uvelo je privremene mere u „Borčanki“ koje su nakon „konsolidacije“ ukinute, i preduzeće je nakon ukidanja OOURA (Osnovnih organizacija udruženog rada) preimenovano u društveno preduzeće, što je omogućilo slobodnije poslovanje na tržištu, ali koje je i na osnovu prihoda moralo da ograniči zarade koje nisu mogle pratiti propisane bodove, iako su oni po novousvojenim pravilnikom mogli biti i veći.

Maj. Novonastala vladajuća politička partija SPS (Socijalistička partija Srbije) Slobodana Miloševića, nastala ujedinjenjem SKS (Savez komunista Srbije) i SSRNS (Socijalistički Savez Radnog Naroda Srbije) vrši sve veći pritisak na radništvo i sindikat kako bi se u pozitivnom svetlu predstavio tržišni oblik poslovanja preduzeća nasuprot „šumi društvenih dogovora i samoupravnih sporazuma”. Institucija Skupštine samodoprinosa i sam sistem izgradnje samodoprinosima derogiraju se u korist novouvedenog (maja 1989.), populističkog Zajma za preporod Srbije koji će sredstva za izgradnju objekata životnog i društvenog standarda preusmeriti na nacionalističku politiku sukobljavanja, bizarne privrednike i privatnike bliske vladajućoj partiji. Vlada još uvek odlaže usvajanje predloga Kolektivnog ugovora, koji je dalo Veće Saveza sindikata Srbije, pretpostavlja se zbog suprotstavljanja Vladi i odbijanja učešća Sindikata u procesima utvrđivanja viška radnika. Sindikat metalaca Srbije najavljuje štrajk upozorenja, ali ga odlaže do daljeg.

Jul. Savezno izvršno veće donosi paket mera kojima uređuje isplatu ličnih dohodaka do kraja juna 1991.Uvećanje zarada prikazano je kroz isplatu deonica i obveznica preduzeća, kojima se „stiče” pravo vlasništva nad preduzećima, ali bez prava učešća u dobiti. Sindikat je još uvek u neizvesnosti i, bez usvojenog Opšteg kolektivnog ugovora, pred ključnim pitanjem privredne i društveno političke transformacije: „Ko će biti titular svojine društvenih preduzeća?”. U tom smislu, traže se potpisi i potvrde Privredne komore i Saveznog izvršnog veća. Usled teške materijalne situacije radnika, u lokalnim sindikalnim organizacijama pokreće se inicijativa za formiranje sindikalnog Fonda solidarnosti u nadležnosti Veća Saveza sindikata opštine Bor. Fond bi imao funkciju pružanja materijalne i finansijske pomoći radnicima u slučaju stečaja ili likvidacije preduzeća. Fond bi se održavao učešćem 0,5% bruto ličnog dohotka članova.

Avgust. Radnice i radnici pogona Fabrika konfekcije „Prvi maj” u Pirotu i Boru organizovali su dvodnevni štrajk zbog poremećenih odnosa „pogon–centrala”. U sistemu preduzeća „Prvi maj“ Pirot, radnice i radnici Fabrike konfekcije u Boru, već duže vreme poslednji u nizu preduzeća dobijaju svoju zaradu, sa sve većim i učestalim zakašnjenjima, zbog čega se odlučuju na štrajk.

Septembar. Štrajk železničara ŽTP Beograd utiče i na rad RTB-a Bor, otežavajući prevoz koncentrata na linijama Majdanpek – Bor, uvoznog koncentrata iz Bugarske i prevoz sumporne kiseline na relaciji Bor – Prahovo. Naziru se planovi izmene svojinskih odnosa RTB-a Bor po modelu „holding” kompanija, povezivanjem kapitala, sa mogućnošću formiranja akcionarskih društava u preduzećima, finalizacije proizvoda od bakra i prerađivačima bakra, pod geslom da se „društveni kapital” učini efikasnim. Usled nedostatka kapitala za razvoj proizvodnog procesa, predsednik poslovnog odbora RTB Bor, Ninoslav Cvetanović, i njegov pomoćnik, Ivan Kostov, u članku „Nedostatak kapitala kočnica“ („Borske novosti“ br. 38, 1990) najavljuju restrukturiranje preduzeća.

Novembar–decembar. Komisija Veća sindikata opštine za idejni rad, obrazovanje, nauku i kulturu i Komisija za političko organizacionu strukturu pokreću program obrazovanja radništva u okviru škole sindikata koja će obučavati radnike za štrajkačku borbu, radno-pravnu zaštitu, zaštitu na radu i zaštitu životne sredine, kao i za pozicioniranje sindikata između države i političkih partija.

1991. Januar. Sindikat ne prihvata zamrzavanje plata, insistira na poštovanju Zakona o kolektivnim ugovorima i nastavlja aktivnosti na potpisivanju posebnih i pojedinačnih kolektivnih ugovora, koji po planu treba da se zaključe do 28. januara. Najniža cena rada za najjednostavnije poslove bila je 3.560 dinara, što je za 10%–15% manje od prosečne potrošačke korpe. Pored toga, „progresivno” se povećavaju porezi i kao novina uvode se porezi na dobit i lične dohotke, a potpisivanje kolektivnih ugovora odlaže za kraj februara. Poslovanje skoro svih preduzeća dovedeno je do granice rentabilnosti.

Februar. „Samar teži od tovara” („Borske novosti“ br. 5, 1991)– sve više negodovanja u više članaka u nizu zbog uvođenja novih poreza. Ispostavlja se da je za isplatu 1.000 dinara radniku, preduzećima potrebno još 1.500 dinara na ime poreza i doprinosa. Programi rasterećenja privrede u potpunosti su obesmišljeni. Ispostavlja se da će plate biti manje nego za novembar prethodne godine.

Mart. Nakon demonstracija opozicije u Beogradu 9. marta, Sindikat odlaže zakazani jednodnevni štrajk najavljen za 14. mart, ali ne odustaje od svojih zahteva za poboljšanje životnog standarda radnika i rasterećenje privrede, osuđujući organizatore mitinga opozicije. Opštinsko veće Saveza sindikata Srbije u Boru kritikovano je zbog neprihvatanja učešća u organizaciji generalnog štrajka u Srbiji 14. marta od strane grane Sindikata metalaca Srbije. Određuje se tehnološki višak u RTB-u Bor od oko 2.000 radnika.

April. Druga smena rudara borske Jame 4. aprila je održala Zbor upozorenja zbog kašnjenja plate i solidarne podrške metalurzima, uputivši ultimativni zahtev SIV-u, Republičkoj vladi i Narodnoj skupštini da im omogući isplatu zaostalih i redovnih ličnih dohodaka do 15. maja, uz najavu generalnog štrajka ukoliko se zahtevi ne ispune. Sindikat RTB-a Bor tek nakon nekoliko dana odlučuje da podrži rudare Jame. Dana 16. aprila organizuju se zborovi upozorenja u Topionici, FOD-u (Fabrici opreme i delova) i Flotaciji Krivelj, a koordinacioni odbor sindikata RTB-a podržava odluku o stupanju u generalni štrajk metalaca, kožaraca i tekstilaca, koja je dan ranije doneta u Beogradu, na sastanku u Domu sindikata na kojem je bilo prisutno i pedesetak sindikalaca RTB-a Bor. U Predlogu zakona o štrajku pojavljuju se članovi koji predviđaju sankcije za radnike štrajkače, kojima se sindikalci odlučno protive.

Novinar „ŠRIF-a„ (Štampa, radio i film), Čedomir Vasić, štrajkuje glađu ispred zgrade Skupštine opštine Bor, zbog malverzacija prilikom dodele stanova. „Štrajkujem glađu. Tražim smenu Terzića (predsednika Opštine Bor, prim. ur.). Želim da me saslušaju. Zakon je jedan za sve. Nisam kriminalac. Nisam ping-pong loptica.” Autor: Ljubomir Markov. Kolekcija fotografske građe redakcije lista „Kolektiv“. 1991. Negativ br. 205. Zavičajno odeljenje, Narodna biblioteka Bor.

Jun. Nakon nesuglasica i sukoba u vrhu Saveza sindikata Srbije između predsednika i sekretara, izglasano je nepoverenje osmorici članova predsedništva republičkog sindikata, između ostalog i njima. Član Veća SSS iz Bora Živojin Milovanović kao uzrok izglasanog nepoverenja rukovodstvu navodi „nepoverenje svima koji su se u javnosti najviše eksponirali na razlikama, a one nisu bile u interesu organizacije“ („Borske novosti“, br. 22, 1991). Radnici se nadaju korenitim promenama u sindikatu nakon jačanja pojedinih lokalnih odbora i granskih sindikata koji su bili bliži potrebama radnika od samog Republičkog veća. Radnici traže da direktorima prestanu sve funkcije u organima sindikata. Ostaje neizvesnost „da li će ubuduće Sindikat štiti vladu od radnika, ili radnike od vlade”. Dana 28. juna štrajkački odbor Fabrike opreme i delova preti obustavom rada 15. jula ukoliko se ne isplate zagarantovani lični dohoci i pripadajuće razlike za terenske dodatke, zahtevajući i da se plate usklade sa troškovima života.

Jul. RTB Bor postaje mešovita „holding“ kompanija 1. jula 1991. Usled povećanja cene stambenih i komunalnih usluga za više od 55%, opštinska organizacija Sindikata upozorava Javno preduzeće za stambene usluge i Izvršni savet Skupštine opštine Bor da ne smeju da nameću stanarinu veću od 30% zagarantovanog ličnog dohotka, uz upozorenja o mogućem bojkotu i štrajku. Između štrajkačkog odbora radnika FOD-a i rukovodstva postignut je sporazum, tako da su otklonjeni razlozi za štrajk.

Novembar. Osnovan Sindikat „Nezavisnost” (više: Stupar 2019, link).

Decembar. U Boru se konstituiše Sindikat obojene metalurgije odnosno Odbor sindikata proizvodnje i prerade obojenih metala Srbije, koji okuplja 80.000 radnika koji će delovati u okviru Sindikata metalaca Srbije kao prvi odbor u Republici koji će delovati po „granskom”, odnosno proizvodnom principu.

Formiranje službe za besplatnu pravnu pomoć u okviru Veća SSS-a opštine Bor.

1992. Januar. Na Zboru radnika Opšte bolnice u Boru 30. januara istaknuto je: „Mi nismo pred kolapsom, mi smo kolabirali. Prema stanju u našoj službi, morali bismo da zatvorimo odeljenje, ovo kako mi sada radimo je zlo prema narodu”. („Borske novosti“, br. 5, 1992, str. 2) Stanje u borskom zdravstvu, a posebno u bolnici je jako teško, nema najosnovnijih uslova za rad, lekova, čak ni hrane za bolesnike. Materijalni položaj zaposlenih takođe je ugrožen kašnjenjem plata, neplaćenim regresima i bonovima za topli obrok. Zbor je bio upozorenje pred štrajk.

U okviru Veća SSS-a opštine Bor počinje sa radom Kasa uzajamne pomoći po principu dobrovoljnosti i solidarnosti.

Februar. Na zboru medicinskih radnika 12. februara, oformljen je štrajkački odbor koji najavljuje štrajk medicinskih radnika od 17. februara. Zahtevaju se hitna rešenja, pre svega za korisnike medicinskih usluga, ali i za zaposlene u Domu zdravlja i Bolnici, obrazložena u 10 tačaka. Pre svega: da se obezbede optimalne količine osnovnih sredstava za rad, lekovi, repromaterijali, hrana za bolesnike, sredstva za održavanje opreme i prostorija; da se isplate sva dugovanja dobavljačima električne energije, PTT usluga, grejanja…; da se redovno isplaćuju zarade zaposlenima; ravnopravna i transparentna raspodela materijalnih sredstava regionalnim centrima i radnim jedinicama.

Od ponedeljka 17. februara, započet je svakodnevni dvočasovni štrajk upozorenja medicinskih radnika zbog neispunjenih zahteva, do petka, kada će potpuno obustaviti rad ukoliko ne dođe do nekog rešenja i organizovati novi zbor radnika na kojem će razmatrati dalje akcije. Podršku zdravstvenim radnicima Bora pružili su i radnici zdravstvenih ustanova u Negotinu. U znak podrške zdravstvenim radnicima, radnici RTB-a Bor takođe najavljuju štrajk .

Dana 21. februara na zboru zdravstvenih radnika odlučeno je da se štrajk produži do ispunjenja zahteva sa novim rokom do 1. marta. Solidarnu podršku pružaju sindikalne organizacije RTB-a Bor, druge opštinske sindikalne organizacije i građani Bora. Tokom zbora, rukovodstvo je najavilo isplatu ličnih dohodaka, što je propraćeno bukom, negodovanjem i uzvicima da time neće biti podmićeni kako bi obustavili štrajk i da to neće prihvatiti dok osnovni uslovi za rad ne budu ispunjeni. Traži se i revizija materijalno-finansijskog poslovanja i ravnopravna raspodela sredstava, imajući u vidu da specifični uslovi života i rada u Boru izazivaju i određene bolesti koje zahtevaju veći nivo zdravstvene zaštite. Ukoliko se zahtevi ne ispune, najavljen je generalni štrajk jer, s obzirom na stanje, medicinski radnici i ne mogu pomoći svojim pacijentima.

Mart. Zahtevi zdravstvenih radnika koji su u štrajku delimično su ispunjeni, ali se štrajk privremeno odlaže do 15. marta, pre svega zbog korisnika zdravstvenih usluga. Veće Saveza sindikata opštine Bor upućuje i svoj zahtev, najavljujući da će Veće Saveza sindikata organizovati generalni štrajk svih radnika opštine Bor 15. marta ukoliko se ne ispune zahtevi zdravstvenih radnika. Rukovodstvo zdravstvenih ustanova u Boru nakon izglasanog nepoverenja daje ostavke.

Sindikat i Privredna komora Srbije potpisuju Opšti kolektivni ugovor po kojem je najniža cena rada zaposlenih za februar 17.013 dinara, dok će npr. lični dohodak doktora nauka iznositi 59.545 dinara.

Krajem marta na Zboru odlučeno je da se štrajk odloži zbog produženja roka rada komisije za utvrđivanje materijalno-finansijskog poslovanja, koja nije uspela da dobije sve potrebne podatke. Zahtev o redovnom snabdevanju lekovima delimično je ispunjen. „Kao po dobrom starom običaju, RTB Bor je odrešio kesu…” za lekove, bolničko lečenje i sanitetski materijal („Neki novi tonovi“, b, br. 12, str. 4 ). Zahtev da se Medicinski centar Bor odvoji od Zdravstvenog centra Zaječar nije odobren, uz obrazloženje da je neophodan novi zakon o organizaciji mreža zdravstvenih centara. Zdravstveni radnici iz Bora zapravo su znali da su uslovi rada i zdravstveni objekti u regionalnom centru u Zaječaru znatno bolji nego u Boru i da je raspodela materijalnih sredstava, ulaganja u opremu, sanitarna sredstva i uslove rada i lečenja, nesrazmerna.

Imenovan je novi direktor borskog ogranka Zdravstvenog centra Zaječar, dr Petar Fajmogović.

April–jul. Prosvetni radnici Bora se priključuju štrajku prosvetnih radnika u celoj Republici, koji je organizovao Glavni štrajkački odbor Sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji pregovara sa Vladom zbog lošeg materijalnog položaja škola i prosvetnih radnika.

Avgust. Sedamnaest radnika, mašinaca i elektrotehničara nezadovoljnih premeštanjem na nova radna mesta u Rudniku bakra Majdanpek štrajkuju glađu.

Preživljavanje za vreme sankcija. Usled sankcija, teške političke i ekonomske situacije, sve više radnika je na „prinudnom odmoru” sa zagarantovanim „minimalcem”. Proizvodnja je stala u Fabrici konfekcije „Prvi maj”, Fabrici upaljača, Fabrici folije, Fabrici lak žice, Fabrici ventila, Fabrici obuće „Borčanka”, Institutu za bakar. U borskoj štampariji „Bakar”, usled smanjenog obima posla, otpuštaju tehnološke viškove. Pojedine seoske zadruge takođe otpuštaju tehnološke viškove i obustavljaju rad. Životni standard radnika sve je niži, a usled prestanka proizvodnje i održavanja preduzeća „prinudnim odmorima” sa neredovnim linearnim isplatama minimalne zarade, tako da opštinsko Veće SSS-a pokušava da pomogne svojim članovima paketima pomoći sa osnovnim namirnicama i mogućnošću „odloženog plaćanja” potrošačkim karticama za kupovinu osnovnih životnih namirnica u lokalnim prodavnicama ili pozajmicama iz Kase uzajamne pomoći. Stanovništvo se sve više zadužuje bankarskim kreditima. Usled sve većeg priliva izbeglica, Veće SSS-a opštine Bor poziva na solidarnost i pomoć izdvajanjem 0,5 procenata od ličnog dohotka, izbeglicama iz Bosne i Hrvatske (467 na teritoriji opštine Bor, na osnovu registra Crvenog krsta5) koje su na teritoriji opštine Bor. Granski Sindikat obojene metalurgije odlučan je u nameri da sačuva radna mesta i da neće biti „tehnoloških viškova”, već da će preduzeća morati da organizuju rad restrukturiranjem proizvodnje.

List „Kolektiv“ pokreće stalnu rubriku „Radnici pitaju – Sindikat odgovara” u okviru stranice „Sindikalna panorama”.

Broj radnika učlanjenih u sindikat je po rečima predsednika Veća SSS opštine Bor, Miloša Vučinića, „blizu 19 hilјada radnika, što je između 80 i 90 odsto od broja zaposlenih“. („Koliko je sindikat radnički“, „Borske novosti“, br. 17/18, str. 3)

1993. Januar–februar. Sindikati i dalje nastoje da ublaže posledice sankcija i krize, pre svega u pogledu održavanja materijalne i socijalne sigurnosti. Savezno Ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku predstavlja novi Nacrt zakona o osnovama radnih odnosa, zbog kojeg sindikati burno reaguju i negoduju, jer se njime predviđa izrazita restrikcija radničkih i sindikalnih prava u odnosu na poslodavce. Direktorima se daju ovlašćenja kao da su stvarni vlasnici preduzeća. Predviđa se ukidanje dvostepenog disciplinskog postupka, tako da direktori po ličnoj proceni raspoređuju i otpuštaju sa posla.

Pripremaju se izbori u republičkom veću SSS-a, za koje treba formirati opštinske, okružne i gradske odbore. Bor će imati sedam do osam sindikalnih grana i odbora.

Mart. Predsedništvo veća SSS-a organizovalo je 26. marta u Beogradu celodnevni štrajk upozorenja „protiv siromaštva”, zbog nepoštovanja sporazuma o zaštiti standarda, dok je u ostalim gradovima štrajk organizovan na sat vremena. Radnice i radnici Fabrike obuće „Boranka” (ranije „Borčanka”, prim. ur.) jedini su obustavili rad na sat vremena, dok su ostali sindikati i grane iz Bora poslali usmenu podršku.

Formira se Okružni odbor Sindikata obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti u Boru.

Radnice fabrike obuće „Boranka” u štrajku i na protestu ispred zgrade Skupštine opštine Bor 1993. Autor: Ljubomir Markov. Kolekcija fotografske građe redakcije lista „Kolektiv“. 1993. Zavičajno odeljenje, Narodna biblioteka Bor.

Predsednik Veća Saveza sindikata opštine Bor, Miloš Vučinić, obraća se radnicama Fabrike obuće „Boranka” tokom obustave rada, marta 1993. Autor: Ljubomir Markov. Kolekcija fotografske građe redakcije lista „Kolektiv“. Negativ br. 7, 1993. godine. Zavičajno odeljenje, Narodna biblioteka Bor.

April-jul. Na poziv republičkog Veća SSS-a, 26. aprila organizovan je protest protiv pooštravanja sankcija. Sa protesta su upućena pisma svim ambasadama.

Sindikalne organizacije RTB-a Bor traže da minimalac bude 100 nemačkih maraka.

Izostaje pomoć iz robnih rezervi. Materijalni i socijalni položaj radnika na granici je izdržljivosti. Sindikati se bore za makar redovnu isplatu minimalaca.

Dana 29. jula, glavni odbor Sindikata RTB-a Bor usvaja odluku o stupanju u generalni štrajk 5. avgusta, na predlog republičkog Veća SSS-a. Glavni zahtevi su zagarantovana redovna isplata plata i penzija za minimum egzistencije i hitno zaustavljanje pljačke društvene imovine, revizija postupaka svojinske transformacije u preduzećima, kao i utvrđivanje odgovornosti za poremećeno stanje u robno-novčanim tokovima i zloupotrebama u primarnoj emisiji novca.

Avgust. U Fabrici kablova u Zaječaru i Rudnicima bakra „Majdanpek“, radnici nezadovoljni radom SSS osnivaju odbore Nezavisnog sindikata. Savez sindikata Srbije isključuje ih iz svog članstva.

Na Dan rudara, 6. avgusta, građani Bora protestuju zbog nestašice novca u bankama i nemogućnosti da podignu akontacije i plate.

Odbor organizacije Sindikata Topionice i rafinacije bakra u Boru 18. avgusta donosi privremenu odluku o istupanju iz Saveza sindikata Srbije; buduće odluke o udruživanju donosiće isključivo na osnovu sopstvenih interesa.

Deo zarade radnici u Boru dobijaju u namirnicama, robi, odnosno u naturi.

Septembar–oktobar. Dele se kuponi za snabdevanje osnovnim namirnicama. Od svih osnovih namirnica, kuponima se može dobiti samo hleb. Ukida se odloženo plaćanje u prodavnicama. Dele se paketi iz republičke robne rezerve, ali bez brašna.

Novembar. Oko dve stotine radnika Topionice organizuje protest 4. novembra van svog Sindikata, tražeći minimalnu zaradu od 100 maraka u dinarskoj protivvrednosti.

Zbog sveopšte krize i moguće političke zloupotrebe traži se odlaganje republičkih izbora u Savezu sindikata.

Štrajk topioničara „zamrzava” se 22. novembra, zbog delimično postignutog dogovora.

Decembar. Štrajk topioničara ponovo se „odmrzava” 20. decembra. Radnici izlaze iz kruga fabrike i protestuju ispred Direkcije RTB-a Bor.

1994. godina. Januar–februar. Aktivnosti sindikata usmerene su na izbore u lokalnim odborima, ali se u pojedinim sindikalnim organizacijama odlažu zbog nedostatka radnika i članova koji su na prinudnim odmorima. Štrajkački odbor topioničara još uvek pregovara sa rukovodstvom da se usled hiperinflacije poveća količina robe koja se daje radnicima kao deo zarade. U prodavnicama „Centroistoka“ i „Diskontkomerca“ moguća je kupovina robe samo bonovima. Zbog nedostatka novca u bankama, građani su dobijali besplatan hleb od 15. do 18. i od 22. do 25. januara.

Pokreću se inicijative za uvođenje socijalnih kartona zaposlenih, prevashodno kako bi se procenjivao status porodica u odnosu na pojedince. Osniva se sindikalna organizacija penzionera i invalida rada. U izborni postupak sindikata uvodi se princip automatizma kojim će izabrani predsednici postati članovi opštinskog veća Saveza sindikata.

Mart. Od 1. marta počinje da radi Narodna kuhinja u restoranu „Ekspres“ na Drugom kilometru. Nakon izbornih skupština u sindikatima 16. marta, održana je osnivačka sednica Veća Saveza sindikata opštine Bor. Nakon verifikovanja mandata 70 izabranih predsednika pojedinačnih sindikalnih organizacija i razmatranja izveštaja o prethodnom radu, verifikovani su mandati predsedništva i nadzornog odbora. Za predsednika ponovo je izabran Miloš Vučinić.

Dana 22. i 23. marta održan je 10. kongres Saveza sindikata Srbije. Za novog predsednika izabran je Tomislav Banović, dotadašnji sekretar Veća, a za sekretara Slobodan Jovanović, predsednik sindikata Elektronske industrije iz Zemuna. Zahteva se učešće u procesu odlučivanja, od donošenja zakona do institucije „prazne stolice” u Skupštini.

April–maj. Sindikalna organizacija opštine Bor okuplja više od 92 procenata od 21.600 zaposlenih u 14 grana i 71 sindikalnoj jedinici.

Opštinsko Veće SSS-a insistira da se 78 radnika „Rekreatursa” vrati na posao, u svoje radne jedince „Brestovačka banja” i „Borsko jezero”, nakon pravosnažne odluke više sudova u roku od 5 dana. Ukoliko se to ne desi, pravna služba Sindikata podneće krivičnu prijavu protiv direktora. „Oni su posle tri godine dobili maratonski sudski spor. Ali, izgleda da je direktor „Rekreatursa“ jači od slova zakona. Da zlo bude veđe, mnogi radnici su bez stana, a neki su, silom prilika, otišli u prevremenu ili invalidsku penziju,“ („Direktor jači od zakona“, „Kolektiv“, br. 12 , 1994, str. 2)

Jun–septembar. Sindikat poziva članstvo da se uključi u solidarnu akciju pomoći borskom Zdravstvenom centru, kojom bi se obezbedilo 250 posteljina i 300 pidžama. Od sakupljenih sredstava, kupiće se materijal od kojeg će borska fabrika konfekcije „Prvi maj” sašiti posteljine i bolničke pidžame.

Mnogi radnici koji su pristali na dobrovoljni odlazak iz preduzeća, kako bi se „rešio” višak zaposlenih, uz isplatu 24 plata, postaju socijalni slučajevi.

U Fabrici abraziva, koja više ne posluje u okviru RTB-a Bor, zapošljava se 50 radnica i radnika iz zatvorene Fabrike upaljača, koji su bili četiri godine bez posla.

Oktobar–decembar. Vlada i Privredna komora, mimo Kolektivnog ugovora, pokušavaju da uvedu zagarantovanu zaradu umesto minimalne. Naime, Vlada i Privredna komora se zalažu za kategoriju zagarantovane zarade ali Sindikati smatraju da je garantovana zarada socijalna kategorija koju uređuje Vlada i da radnici njome ne mogu da obezbede egzistencijalni minimum sebi i svojim porodicama tako da se zalažu za utvrđivanje minimalne zarade na osnovu realnih životnih troškova. Sindikat na to ne pristaje, zalažući se u pregovorima da u Zakonu i Kolektivnom ugovoru ostane kategorija najniže cene rada, koja radnicima obezbeđuje minimum egzistencije. Republičko Veće SSS-a sindikalnim organizacijama preporučuje da ne ugovaraju cenu rada za iznos niži od 125 dinara.

Protestna šetnja zdravstvenih radnika 1994. o kojoj nije bilo nikakvih izveštaja u lokalnim štampanim medijima. Autor: Ljubomir Markov. Kolekcija fotografske građe redakcije lista „Kolektiv“. Negativ br. 7, 1994. Zavičajno odeljenje, Narodna biblioteka Bor

1995.Mart. Pojavljuju se prve inicijative za osnivanje podružnica nezavisnog sindikata. Kao razlog tih inicijativa istaknut je problem i nezadovoljstvo radnika prilikom nabavke deficitarne robe i socijalnim davanjima.

April. Sindikat TIR-a (Topionice i rafinacije) nabavlja plave trake, koje će radnici spremni na štrajk nositi na radnom mestu. Za 4.600 zaposlenih trenutno su imali 2.600 traka, što je bio broj dovoljan za početak štrajka. Jedan od deset zahteva je i povećanje plate za 30%.

Lekari i radnici Zdravstvenog centra Bor 14. aprila održavaju zbor radnika, zahtevajući od rukovodstva uspostavljanje određene dinamike i redovne isplate zarade.

Septembar. Republičko Veće priprema zahtev o povećanju zagarantovane zarade i najniže cene rada.

1996. Januar. Prvi dan škole drugog polugodišta započet je štrajkom upozorenja prosvetnih radnika skraćenjem časova na 15 minuta zbog kašnjenja isplata zarada i do 45 dana. Članovi veća Saveza sindikata opštine Bor podržavaju zahteve i štrajk prosvetnih radnika.

Mart. Republički odbor Sindikata metalaca Srbije na sednici održanoj 26. marta odlučio je da od 23. aprila postupno i fazno, organizovanim protestima uđe u generalni štrajk. Jedinstvena sindikalna organizacija RTB-a Bor nije podržala način realizacije ovog generalnog štrajka faznim protestima, nazvavši ga „mitingovanjem”. Zahtevi su bili: podsticanje proizvodnje za izvoz, rasterećenje zarada od poreza i doprinosa, naplata dugova javnih preduzeća.

1997. Januar-februar. Drugo polugođe školske godine ponovo je započeto štrajkom prosvetnih radnika sa zahtevima da se isplate zaostala primanja i poštuje dogovorena dinamika isplate zarada. Traže i izmenu zakonskih propisa koji regulišu isplatu zarada i drugih nadoknada po modelu koji je primenjen u zdravstvu. Nakon obustave rada 4. februara, članovi Veća Saveza sindikata borske opštine podržavaju prosvetne radnike, ali se ograđuju od metoda sindikalne borbe koji je organizovan na republičkom nivou, koji su bili za totalnu obustavu rada, dok je zakon dozvoljavao samo skraćenje časova sa 45 na 30 minuta u slučaju štrajka. Skupština opštine Bor pokušala je da isplati deo regresa samo radnicima koji nisu bili u štrajku, ali ubrzo nakon radikalizacije štrajka, na sledećoj sednici menjaju odluku i isplaćuju deo regresa svim prosvetnim radnicima. Nastava se normalizuje tek od 26. februara, kada su prihvaćeni svi zahtevi sindikata u štrajku. Zarade zaposlenih u prosveti povećane su za 30%.

Sindikat skreće pažnju na višegodišnje zanemarivanje uslova rada u RTB-u Bor, nedovoljne i neredovne plate, nedostatak zaštitne opreme itd.

Sindikalci basena Bor zalažu se za izmenu članova zakona koji ne predviđaju odlazak u penziju pre navršene donje starosne granice od 50 godina, podsećajući da radnici koji se zaposle odmah nakon škole, sa beneficiranim radnim stažom na najtežim radnim mestima (rudari, topioničari, kopači, livci) od šest meseci za godinu dana rada, steknu uslov za penziju između 45. i 47. godine života, a moraju da rade do svoje pedesete godine, bez mogućnosti uvećanja starosne penzije za taj period do najniže starosne granice. Sporan je i predloženi član zakona kojim bi se beneficirani radni staž priznavao tek nakon 10 godina rada.

Mart. U Fabrici lak žice na zborovima radnika i organizovanom referendumu 5. i 6. marta izglasano je nepoverenje rukovodstvu njihovog Odbora sindikata zbog nezadovoljstva stanjem u kolektivu, zabrinutosti zbog sudbine fabrike, lične egzistencije radnika i njihovih porodica.

8. april. Osnovan je granski sindikat metalaca „Nezavisnost” RTB-a Bor. Svoje delovanje bazira na opozicionim aktivnostima prema režimu Slobodana Miloševića i suparničkog Saveza sindikata Srbije.

U zahuktalim procesima privatizacije, SSS se zalaže da se tom prilikom radnicima i penzionerima isplati više od 50% deonica preduzeća i da se iz procesa privatizacije izuzmu objekti izgrađeni zajedničkim sredstvima i samodoprinosom.

22. maj. Potpisan je opšti Kolektivni ugovor između Sindikata i Vlade RS, koji stvara povoljnije uslove za kolektivno pregovaranje i potpisivanje pojedinačnih kolektivnih ugovora. Sindikat TIR-a 27. maja kreće u štrajk sa zahtevima u 13 tačaka i glavnim zahtevom za povećanje plata za 30%. Rukovodstvo ove zahteve smatra nerealnim. Međutim, štrajk se ubrzo odlaže pod pritiskom rukovodstva koje tvrdi da će posledice u proizvodnji biti nesagledive usled već postojeće nerentabilnosti.

Jul. Četiri i po hiljade radnika Topionice i rafinacije štrajkuje zahtevajući povećanje plate za 30%. Drugog dana štrajka priključuju se i aktivisti novoosnovanog sindikata „Nezavisnost”. Šest najmlađih pripravnika Termoelektrane koji su se priključili štrajku dobijaju otkaze, odmah zatim i upravnik i zamenik upravnika Termoelektrane. Štrajk je razbijen partijskim pritiscima SPS-a.

Avgust–decembar. Redovne aktivnosti sindikata, pripreme za izbore republičkog rukovodstva Saveza sindikata Srbije.

1998. Januar-decembar. „Borske novine“ započinju redovnu rubriku u kojoj objavljuju programske tekstove sindikata „Nezavisnost”. Ujedinjeni granski sindikat (UGS) „Nezavisnost” u  Boru tada ima svoje odbore i grane: Granski sindikat metalaca „Nezavisnost” TIR-a, FOD-a, RBN-a (Rudnici bakra i nemetala), Instituta za bakar. Jedan od glavnih zadataka UGS „Nezavisnost” je borba za reprezentativnost i učešće u kolektivnom pregovaranju. U istom listu, „Grupa borskih lekara” ili „Grupa poštenih lekara u ofanzivi” redovno potpisuje tekstove o stanju i malverzacijama u opštinskom zdravstvenom sistemu i sindikatu zdravstvenih radnika. Veće Saveza sindikata Srbije opštine Bor, usled pojave novih sindikata, delom gubi svoje članstvo. Pokreće se sve više stečajnih postupaka u preduzećima „Klanica“, „Ishrana“, „Sloga“, „Konfekcija“, „Diskontkomerc“, dok se u drugim javnim preduzećima, kao što je „Borprevoz“, stečaj najavljuje. U toku su i izbori u sindikalnim organizacijama SSS-a. Uočljiva je pristrasnost SSS-a prema političkim programima vladajuće partije SPS-a, kao i programska podeljenost sindikata u lokalnoj štampi. Rad SSS-a prate nedeljne novine „Kolektiv“ i „Borske novosti“, dok aktivnosti UGS „Nezavisnost” uglavnom prate „Borske novine”.   

1999. 25. januar. Organizovan je protestni skup metalaca SSS u beogradskom Domu sindikata koji zahtevaju smanjenje dažbina na zarade, otpisivanje visokih kamata na kredite i siguran socijalni program prilikom privatizacije.

Februar. Kolektivni ugovori ostaju bez zaštite. Dugotrajno pregovaranje oko potpisivanja pojedinačnih kolektivnih ugovora obesmišljeno je njegovim tromesečnim trajanjem i nakon potpisivanja. Metalci „zamrzavaju” svoje proteste zbog opšte situacije i moguće agresije.  

Mart-april. Sada već ustaljene borbe za članstvo i reprezentativnost u sindikatima prekida agresija NATO.  

Maj. Veće Saveza sindikata Srbije opštine Bor organizuje „Prvomajski antiratni miting” u Boru. Usled ratnog stanja, sindikalne aktivnosti usmeravaju se na različite vidove socijalne pomoći i snabdevanje osnovnim namirnicama.

2000. April. Radnici Fabrike opreme i delova „spontano” se okupljaju ispred upravne zgrade i u hodniku ispred kancelarije direktora, očekujući platne listiće.

Maj. UGS „Nezavisnost” organizuje protestni Prvomajski uranak u Beogradu na Trgu Nikole Pašića. Novembar. Štrajk radnika Fabrike lak žice u Boru sa zahtevima da se poveća plata. Direktor fabrike podnosi neopozivu ostavku.  