Somborska grupa

Događaj koji je povezan sa pokušajem miniranja mosta kod Bezdana uzbudio je celokupnu srpsku javnost, a posebno građane Sombora. U njemu je učestvovalo 20 hrvatskih diverzanata koji su neprimećeno ušli na teritoriju Srbije. Time je pre svega dovedeno je u pitanje bezbenost ovog područja, budući da se somborska opština direktno graniči sa Hrvatskom.

Grupu od 20 ljudi u Hrvatskoj okupio je Ivica Krnjak. Krnjak je bio oficir JNA koji tokom ’70ih godina prebegao u inostranstvo zbog desničarskih stavova. Uhapšen je u Belgiji od strane državne bezbednosti SFRJ i odslužio je kaznu od 10 godina zatvora. Početkom rata u SFRJ Krnjak osniva grupu zvanu Samostalna uskočka satnija i sa njom planira diverzantske akcije.*1 Krnjak okuplja 20 ljudi sa kojima planira dići u vazduh most „51 divizije“ kome je hrvatsko rukovodstvo pridavalo veliki značaj. Naime, to je bila jedina kopnena veza između Vojvodine i Baranje, preko koje je Srbija svakodnevno održavala vezu sa JNA u Hrvatskoj.*2
Krnjak će zajedno sa svojim diverzantima neprimećeno ući u Srbiju 31. januara 1992. godine. Među njima su se našli oni hrvatski vojnici koji su dobro baratali ekvicom i time smanjili šansu da budu otkriveni. Oni su u Srbiju stigli kroz Kopački rit, močvarno i gotovo nepristupačno područje, te zbog toga slabo branjeno. Hrvatski diverzanti iskoristili su takvu nebranjenu teritoriju i pod okriljem mraka, u uniformama JNA neprimećeno su prešli prešli Dunav nizvodno od Apatina. Akciju su sproveli na amfibiji na kojoj su nosili 3000 kilograma eksploziva namenjenog miniranju mosta.*3

Sutradan, 1. februara 1992. pojavili su se u blizini Apatina. Tu su imali tehničkih poteškoća, došlo je dokvara amfibije koja se zaglibila u blato. Deo grupe odlazi na poljoprivredno gazdinstvo „Ribarevo“ gde uspeva ubediti radnike da im pozajme traktor. Uz pomoć traktora amfibiju izvlače na čvrsto tlo, opravljaju je i nastavljaju put dalje.*4 Došavši do samog ulaza u Apatin i preduzeća „Hladnjača“ odlučuju da predahnu – radnici koji su se tu zatekli nisu ni pretpostavili da su u pitanju hrvatski specijalci, već su bili ubeđeni da pred njima stoje vojnici JNA. Oni su ih srdačno dočekali, nahranili i ponudili im da se okupaju i odmore. Predveče, istog dana, grupa hrvatskih specijalaca kreće ka Somboru.*5

Plan hrvatskih specijala podrazumevao je da prođu kroz Sombor na put ka Bezdanu i mostu „51 divizije“. Taj plan pošao je naopako kada su nasred Sombora ostali bez benzina. Ujutro 2. februara 1992. godine građane Sombora zatekao je čudan prizor – amfibija sa prikolicom stajala je na sred ulice ulice, ispred restorana „Slon“, blokirajući saobraćaj.*6 Njihovo prisustvo uočavaju i vojnici JNA stacionirani u Somboru, te Krnjak obustavlja akciju sumnjajući da su otkriveni.*7 Napuštaju amfibiju i pešaka kreću ka granici – grupu kroz njima nepoznati kraj vodi diverzant Branko Macan čiji rođaci žive u Bezdanu, te bolje poznaje teren.*8

Vojska JNA shvativši prave namere ove grupe kreće za njima i zajedno sa policijom sustižu ih kod Bezdana. Dolazi do sukoba i tada ginu tri hrvatska specijalca, dok je na srpskoj strani stradao policajac i dva civila.*9 Krnjak zajedno sa još osam diverzanata uspeva preći granicu i pobeći, dok drugih osmoro diverzanata biva uhapšeno. Branko Macan pokušava se sakriti kod rođaka, ali ga policija pronalazi i hapsi zajedno sa članovima familije. *10

Javnost Sombora, ali i Srbije bila je uzburkana ovim događajem, koji se mesecima provlačio kao vest, posebno u lokalnim novinama. Mnogo štošta dovedeno je u pitanje – bezbenost u Somboru i njegovoj okolini, mogućnost da se ovaj čin ponovi, pitanje odgovornosti itd. Oko sudbine osam uhapšenih hrvatskih diverzanata takođe se spekulisalo – da li će biti zamenjeni za srpske zatvorenike u Hrvatskoj ili će celokupnu zatvorsku kaznu odslužiti u Srbiji.*11

Porodici Macan suđeno je pod optužbom da su pružali pomoći teroristima. Hapšenje Macana, Hrvata koji potiču iz Donjeg Mamića (u Bezdan se naselili 1946. godine) potaknulo je dalje spekulacije oko već osetljive teme, odnosno privrženosti hrvatske manjine državi Srbiji.*12 Macani su se na suđenju pravdali rekavši da nisu znali za čitavu akciju, da je Branko Macan došao nenajavljen, ali su i priznali da su pokušali pomoći mu da pobegne.*13 Zbog toga je četvoro članova porodice Macan osuđeno na ukupno 27 godina zatvora.*14

Iako je bilo spekulacija oko izvršenja najstrože kazne za terorizam, odnosno primene smrtne kazne, na kraju je sud u Somboru osudio četvoricu diverzanata Branka Macana (47), Adonisa Hodžića (21), Sašu Malčića (21) i Adama Kušenića (32) kaznama od po 20 godina zatvora, Radomir Metić (28) i Nikica Ćurić (26) dobili su po 15 godina, Martin Horvat (37) 12, a Josip Brant (36) 10 godina robije.*15

Osmorica hrvatskih diverzanata kojima je suđeno u Somboru; Foto: Jaroslav Pap

U javnosti Srbije provlačila se informacija o mogućnosti da diverzanti budu razmenjeni u okviru najveće razmene zarobljenika između Srbije i Hrvatske po principu „svi za sve“, koja se desila kod Nematine 14. avgusta 1992. godine. Međutim, postojao je snažan pritisak, pre svega od strane somborske samouprave da do toga ne dođe. Predstavnici somborske opštine smatrali su da bi to stvorilo kod stanovnika Sombora i okoline osećaj da pravda nije zadovoljena, a time bi se podstaklo i nezadovoljstvo i potreba da se osvete nad pripadnicima nacionalnih manjina.*16 Somborska grupa odlužiće deo kazne u somborskom zatvoru i u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, te će biti razmenjeni 12. januara 1994. godine za srpsku specijalnu jedinicu „Štit“ zarobljenu u Hrvatskoj.*17

Po povratku u Hrvatsku Ivica Krnjak bio je nezadovoljan neuspelom akcijom, ali i ozlojeđen zbog zarobljavanja članova svoje grupe. Zbog toga kreće u osvetničku akciju – i pre odlaska u Sombor Krnjak je bio angažovan na smaknuću Srba civila iz Osijeka, a sada se to još više inteziviralo. Nakon rata njemu je za ta zlodela suđeno u slučaju koji je u javnosti poznat kao „Selotejp“, jer su civilima vezivali ruke i usta selotejpom, pucali u njih iz neposredne blizine i tela im bacali u Dravu. Krnjak je pravosnažno osuđen na osam godina zatvora.*18

1. Plamenko Cvitić, Srbe ubijala somborska skupina, Nacional, broj 571, 24. oktobar 2006. http://arhiva.nacional.hr/clanak/28610/srbe-ubijala-somborska-skupina

2. Hrvatska radio-televizija ,Somborska skupina, https://www.youtube.com/watch?v=gfnjC-53TzU

3. Isto

4. Isto

5. J. Simić, šta je od repa ostalo, Somborske novine, broj 1964, 27. mart 1992

6. Isto

7. Isto

8. Hrvatska radio-televizija, Somborska skupina,  https://www.youtube.com/watch?v=MAORYEkojw4

9. J. Simić, Šta je od repa ostalo, Somborske novine, broj 1964, 27. mart 1992.

10. Isto

11. J. Simić, Diverzante za dobrovoljce, Somborske novine, broj 1963, 20. mart 1992.

12. J. Simić , Tvrde uši na vrhu, Somborske novine, broj 1963, 20. mart 1992.

13. Jovanka Simić, Oprečne izjave Macana, Somborske novine, broj 1978, 3. jul 1992.

14. Jovanka Simić, Vek i po robije, Somborske novine, broj 1979, 10. jul 1992

15. Isto

16. Lj. Leka, Krivcima zatvor, narodu spokoj, Somborske novine, broj 1993, 16. oktobar 1992.

17.Borna Marinić, Akcija Batinski most, portal Dogodilo se na današnji dan – Domovinski rat, 31. januar 2016.  http://dogodilose.com/2016/01/31/akcija-batinski-most-31-sijecnja/

18. Plamenko Cvitić,  Srbe ubijala somborska skupina, Nacional, broj 571, 24. oktobar 2006. http://arhiva.nacional.hr/clanak/28610/srbe-ubijala-somborska-skupina

Bibliografija

Članci u dnevnoj štampi:

Jovanka Simić, Diverzante za dobrovoljce, Somborske novine, broj 1963, 20. mart 1992.

Jovanka Simić, Oprečne izjave Macana, Somborske novine, broj 1978, 3. jul 1992.

Jovanka Simić , Tvrde uši na vrhu, Somborske novine, broj 1963, 20. mart 1992.

Jovanka Simić, Šta je od repa ostalo, Somborske novine, broj 1964, 27. mart 1992

Jovanka Simić, Vek i po robije, Somborske novine, broj 1979, 10. jul 1992

Lj. Leka, Krivcima zatvor, narodu spokoj, Somborske novine, broj 1993, 16. oktobar 1992.

Web/online:

Borna Marinić, Akcija Batinski most, portal Dogodilo se na današnji dan – Domovinski rat, 31. januar 2016.  http://dogodilose.com/2016/01/31/akcija-batinski-most-31-sijecnja/

Plamenko Cvitić, Srbe ubijala somborska skupina, Nacional, broj 571, 24. oktobar 2006. http://arhiva.nacional.hr/clanak/28610/srbe-ubijala-somborska-skupina

Dokumentarni film:

Hrvatska radio-televizija, Somborska skupina,  https://www.youtube.com/watch?v=gfnjC-53TzU

1 thought on “Somborska grupa”

  1. Pingback: Sombor - Mesta sećanja

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *