Priboj: Mapiranje zaborava I tišine
Na samoj tromeđi Srbije, BiH i Crne Gore nalazi se opština Priboj u kojoj, prema popisu stanovništva iz 2011, živi 27.133 stanovnika/ca.1 Prema istom izvoru, etnička struktura mesta je sledeća: kao Srbi/Srpkinje izjasnilo se 20.582; kao Bošnjaci/kinje 3.811; kao Muslimani/ke, 1.944; i kao Jugosloveni/ke 36 građana/ki Priboja.2 Prema podacima lokalne Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje iz 2019, Priboj ima jednu od najvećih stopa nezaposlenosti u toj regiji (4.511 osoba) od čega više od polovine nezaposlenih (52%) čine žene.3
Na samoj tromeđi Srbije, BiH i Crne Gore nalazi se opština Priboj u kojoj, prema popisu stanovništva iz 2011, živi 27.133 stanovnika/ca.1 Prema istom izvoru, etnička struktura mesta je sledeća: kao Srbi/Srpkinje izjasnilo se 20.582; kao Bošnjaci/kinje 3.811; kao Muslimani/ke, 1.944; i kao Jugosloveni/ke 36 građana/ki Priboja.2 Prema podacima lokalne Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje iz 2019, Priboj ima jednu od najvećih stopa nezaposlenosti u toj regiji (4.511 osoba) od čega više od polovine nezaposlenih (52%) čine žene.3
Takođe je važno naglasiti da je Priboj nekada bio jedan od industrijskih centara bivše Jugoslavije u kojem nezaposlenost nije postojala. Neposredno nakon Drugog svetskog rata, osnovano je preduzeće za eksploataciju i preradu drveta „Lim“; zatim, mehaničarsko-stolarska radnja „Polet“ i konačno, 1953. počela je s radom Fabrika automobila Priboj (FAP). Jedan od industrijskih giganata SFRJ, bavio se proizvodnjom teških vozila (prvenstveno kamiona i autobusa) prema licenci iz Nemačke, u kome su posao nalazili ne samo stanovnici/e Priboja, već i okolnih gradova i republika SFRJ. Pored FAP-a, važno je spomenuti i fabriku „Poliester“ koja je početkom 1960-ih počela s preradom i proizvodnjom poliestera, za potrebe automobilske industrije.4 Na ulasku u grad, prvo se na levoj obali Lima vidi Novi Priboj, čija je izgradnja počela 1953. kako bi se podmirile potrebe radnika/ca FAP-a, ali i drugih fabrika. Kompletnu infrastrukturu grada: ulice, zgrade, prateći objekti, napravile su fabrike Priboja, posebno FAP. „Stara čaršija“, odnosno staro gradsko jezgro, slabije je naseljena i sa slabo razvijenijom infrastrukturom.5 Stoga, može se reći da je Priboj primer industrijskog razvoja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Istorija koja se pamti i istorija koja se zaboravlja
Mapa tišine
Istorija koja se pamti i istorija koja se zaboravlja
Istorija Priboja vezana je za istoriju Sandžaka/Raške, multinacionalne i multikofesionalne sredine u kojoj su se mirniji periodi zajedničkog života smenjivali s periodima etničkih tenzija i sukoba, koji su neretko imali teške posledice po lokalno stanovništvo.
Mapa tišine
Priboj je grad u kome se prošlost pažljivo filtrira. Nema grandioznih spomenika, sećanja su fokusirana na „srećne dane“ industrijskog razvoja.
Literatura
- Dizdarević, Faruk. 1994. Talija u Priboju. Pozorišni amaterizam, 1900-1993. Jagat, Priboj.
- Jelavich, Barbara. 1983. History of the Balkans, 1923-1995. Cambridge University Press.
- Karačić Darko, Govedarica Nataša and Banjeglav Tamara. 2012. RE:VIZIJA PROŠLOSTI Službene politike sjećanja u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji od 1990. godine. Fridrich Ebert Stiftung and ACIPS, Sarajevo.
- Hall, C. Richard. 2000. The Balkan Wars 1912-1913. Prelude to the First World War. Routledge.
- Harvey, David. 2005. A Brief History of Neoliberalism. Oxford University Press.
- Musić, Goran. 2019. Provincial, Proletarian, and Multinational: The Antibureaucratic Revolution in Late 1980s Priboj, Serbia. Nationalities Papers (2019), 47: 4, 581–596.
- Radanović, Milan. 2016. Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945). Rosa Luxemburg Stiftung, Beograd.
- Rosić, Bosa. 2021. Junaštvom u slavu. pomenici ratnicima velikog rata i Priboju, Štrpcima, i na Bijeloj glavi. Zavičajni muzej Priboj.
Dokumenti i izveštaji:
- Fond za humanitarno pravo. 1993. Priboj: diskriminacija, otmica i zastrašivanje Muslimana u Srbiji. Pod lupom, br. 2, februar. Dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2015/11/Pod-lupom-Priboj-feb-1993.pdf
- Fond za humanitarno pravo. 2022. Arhiva FHP-a o otmicama meštana Sjeverina. 20.10.2022. Dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/?p=38169
- Industrija Poliester Priboj: 20 godina (1962 – 1982).
- International Crisis Group. 2005. Srpski Sandžak: i dalje zaboravljen. Izveštaj za Evropu, br. 162, 8.05.2005. Dostupno na: https://www.files.ethz.ch/isn/28090/162_serbia_s_sandzak_still_forgotten_serbian.pdf
- Uporedni pregled broja stanovnika , 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 i 2011. Republički zavod za statistiku, izveštaj dostupan na: https://publikacije.stat.gov.rs/G2014/Pdf/G20144008.pdf
- Veroispovest, maternji jezik i nacionalna pripadnost. Podaci po opštinama i gradovima. Republički zavod za statistiku, izveštaj dostupan na: https://publikacije.stat.gov.rs/G2013/Pdf/G20134002.pdf
- JEDNOSTAVNO REČENO. Što baš sada, što baš FAP?
- Rat u Srbiji, teror nad Bošnjacima u Sandžaku tokom 1990ih godina. Dostupno na: https://ratusrbiji.rs/teror-nad-bosnjacima-u-sandzaku-tokom-devedesetih-godina/
Medijski sadržaji:
- Al Jazeera Balkans. Vučić u Priboju. 12.01.2022. Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=BG3pGWqlxpI
- BETA. U Priboju otkriven spomenik palim borcima. BLIC 04.11.2011. Dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-priboju-otkriven-spomenik-palim-borcima/7qp3wth
- Stevanović, Katarina. Kada FAP slavi 66. Rođendan: Kako je nekada vozio kamion iz pribojske fabrike. BBC 30.10.2019. Dostupno na; https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-50238561
- Bjelić, Saša. Imamo najjaču opoziciju u Srbiji. DANAS 11.10.2015. Dostupno na: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/imamo-najjacu-opoziciju-u-srbiji/
- Popović, R. Na području opština nova varoš, Prijepolje, Sjenica i Priboj skoro 16 hiljada nezaposlenih. DANAS. 02.03.2019. Dostupno na: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/skoro-16-hiljada-nezaposlenih/
- Bjelić, S. Otvaranje rehabilitacionog centra u Pribojskoj Banji na Vidovdan. DANAS. 22.06.2019. Dostupno na: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/otvaranje-rehabilitacionog-centra-u-pribojskoj-banji-na-vidovdan/
- Milikić, M.D. Knjiga – uvreda za žrtve. DANAS. 8.08.2011. Dostupno na: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/knjiga-uvreda-za-zrtve/
- Gudurić, D. Problem i spomen – obeležje za žrtve. DANAS. 22.10.2009. Dostupno na: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/problem-i-spomen-obelezje-za-zrtve/
- Dokumentarni film „Otmica u Sjeverinu“. Produkcija TV B92. 2002. Dostupno na: https://www.youtube.com/watch?v=TXbaegPCYC8
- Fond za humanitarno pravo. Pamtimo: Sjeverin 1992-2022. 21.10.2022. Dostupno na: http://www.hlc-rdc.org/?s=Sjeverin
- ICTY. „Milan Lukić i Sredoje Lukić osuđeni za ratne zločine u Višegradu“. 20.09.2019. Dostupno na: https://www.icty.org/bcs/press/milan-luki%C4%87-i-sredoje-luki%C4%87-osu%C4%91eni-za-ratne-zlo%C4%8Dine-u-vi%C5%A1egradu
- INFOERA. U Poliesteru odolevaju izazovima. 4.02.2018. Dostupno na: https://infoera.rs/2018/02/04/u-poliesteru-odolevaju-izazovima/
- Čalija, Jelena. Odbijen zahtev za rehabilitaciju osnivača FAP-a. Politika. 13.01.2012. Dostupno na: https://www.politika.rs/sr/clanak/204494/Odbijen-zahtev-%20za-rehabilitaciju-osnivaca-FAP-a
- PRIBOJ 033. „Pribojska Banja – saopštenje povodom protesta“. Dostupno na: https://www.priboj033.com/pribojska-banja-protest-gradana/
- Gudurić, Danica. Kako su propala državna preduzeća? Radio Slobodna Evropa. 30.04.2018. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/izgubljeni-u-tranziciji/29200850.html
- Gudurić, Danica. Štrajk radnika FAP-a: Duge godine lažne nade. Radio Slobodna Evropa. 25.02.2016. Dostupno na https://www.slobodnaevropa.org/a/strajk-radnika-fapa-duge-godine-lazne-nade/27573835.html
- Zvanični sajt FAP korporacije, a.d.: https://www.fap.co.rs/.