Kruševac

Leave a Comment / Gradovi / By

ŠARENGRAD – KRUŠEVAČKA MESTA SEĆANJA, SPORENJA I ZABORAVA

Kruševac se nalazi u centralnom delu Srbije i sedište je Rasinskog okruga. Smešten je među slivovima Zapadne i Južne Morave i Rasine, nedaleko od Jastrepca, na padinama Bagdale. U ovim slivovima bilo je dovoljno kamena krušca po kom je sazidani grad i dobio naziv „Kruševac“. Prirodno okruženje bilo je povoljno u strateškom smislu kako u zaštiti od potencijalnih neprijatelja, tako i za obradu plodnog zemljišta, što je bilo dovoljno za razvoj grada. Naziv „Čarapani/ke” koji se vezuje za žitelje/ke Kruševca potiče, po predanju, iz vremena Prvog srpskog ustanka kada su kruševački ustanici, hodajući samo u čarapama u toku noći, upali u turski logor i započeli bitku. Prema popisu iz 2011, teritorija Grada ima 128.752 stanovnika/ca, dok u samom gradu živi njih 58.745 (Republički zavod za statistiku 2014, 79). Prema indeksu društvenog razvoja, pripada manje razvijenim oblastima u Republici Srbiji (Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva 2018).

Kruševac se nalazi u centralnom delu Srbije i sedište je Rasinskog okruga. Smešten je među slivovima Zapadne i Južne Morave i Rasine, nedaleko od Jastrepca, na padinama Bagdale. U ovim slivovima bilo je dovoljno kamena krušca po kom je sazidani grad i dobio naziv „Kruševac“. Prirodno okruženje bilo je povoljno u strateškom smislu kako u zaštiti od potencijalnih neprijatelja, tako i za obradu plodnog zemljišta, što je bilo dovoljno za razvoj grada. Naziv „Čarapani/ke” koji se vezuje za žitelje/ke Kruševca potiče, po predanju, iz vremena Prvog srpskog ustanka kada su kruševački ustanici, hodajući samo u čarapama u toku noći, upali u turski logor i započeli bitku. Prema popisu iz 2011, teritorija Grada ima 128.752 stanovnika/ca, dok u samom gradu živi njih 58.745 (Republički zavod za statistiku 2014, 79). Prema indeksu društvenog razvoja, pripada manje razvijenim oblastima u Republici Srbiji (Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva 2018). 

 

Vreme osnivanja srednjovekovnog Kruševca kada figurira kao stoni grad kneza Lazara Hrebeljanovića (1329–1389), seže u vreme nakon Maričke bitke (1371), po svoj prilici između 1374. i 1376/77. Tragovi tog perioda mogu se naći u Lazarevom gradu sa ostacima srednjovekovnog utvrđenja i crkvom Lazaricom koja postoji i danas i pod zaštitom je kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Crkva je sagrađena u čast Stefana Lazarevića (1377–1427), prvorođenog sina kneza Lazara i ujedno naslednika prestola. Crkva je posvećena arhiđakonu Stefanu, zaštitniku dinastije Nemanjića. Kruševac je izuzetno značajan kao središte Moravske oblasti sve do 1408. kada Stefan Lazarević prestonicu seli u Beograd. Pod osmanskom vlašću Kruševac se nalazio skoro 400 godina (1455-1833). Uže gradsko jezgro i danas svojom mešavinom osmanske, starosrpske i evropske arhitekture, svedoči o toj nedovoljno sačuvanoj istoriji verske i kulturne raznolikosti Kruševca. U kaldrmisanim ulicama sa uzanim prolazima pored građanskih kuća bogatijih slojeva stoje i zanatske i trgovačke kuće i kućerci, koje su često bile domaćinstva preuređena u radnje. Domaći sloj trgovaca i zanatlija počinje naglo da se razvija i umnožava nakon oslobođenja od Turaka 1833. Dugo su trgovci i zanatlije gospodarili kaldrmisanim kruševačkim ulicama, dok ih sa prvim talasima industrijalizacije, čiji su vesnici u Kruševcu bili Fabrika vagona i Drvni kombinat, nisu smenile fabrike jeftinijih i masovnijih proizvoda. U periodu između Prvog i Drugog svetskog rata, u Kruševcu su aktivna već i industrijska preduzeća: Parni i automatski mlin, „Rašićev mlin“, fabrika sapuna „Merima“, fabrika „Župa“, Vojno-tehnički zavod „Obilićevo“, Fabrika vagona, Fabrika platna „Obilić“, Preduzeće za impregnaciju pragova, Klanica za preradu živine, Radionica za izradu četaka, Radionica bombona, Tkačka radionica srpskog platna, Trikotaža „Bagdala“, Trikotaža „Dijamant“, Ciglana „Ravnjak“ (Simonović 2016). Ipak, još je dugo vremena trebalo da se Kruševac od agrarnog pomeri ka intenzivnijem industrijskom razvoju, što je proces koji je otpočeo nakon završetka II svetskog rata 1945.  

 

Drugi svetski rat je i za stanovnike/ce Kruševca i celog Rasinskog okruga vreme terora i stradanja. Po rečima istoričara Milana Radanovića, Kruševac je verovatno prvi grad u Srbiji u kome su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad Romima kada je 24. septembra 1941. ubijeno između 70 i 80 romskih muškaraca. Na jugozapadnom obodu grada, na obroncima Bagdale, nalazio se od 1941. do 1944. i logor sa stratištem na kome su se odvijala masovna streljanja. Najveće se odigralo 29. juna 1943. kada su kao vid odmazde streljane 324 osobe uz logističku podršku bugarskih vojnika i pripadnika Ljotićeve Srpske dobrovoljačke garde (SDG). Pogubljenjima su prethodila masovna hapšenja od 20. do 28. juna koja su po pravilu sprovodili agenti kruševačkog Predstojništva policije i pripadnici gradskog odreda SDS (Radanović 2015, link). Za žitelje/ke ovog kraja, Drugi svetski rat okončava se ulaskom bez borbe u grad Crvene armije, nekoliko sati pošto ga je napustila nemačka vojska. Na putu ka Kruševcu u sukobu sa pripadnicima Rasinske četničke brigade JVuO pod komandom Mirka Tomaševića, poginulo je 18 sovjetskih vojnika. Okončanjem dvomesečnih borbi sa četnicima na području oko Kruševca, partizanske snage ulaze u grad tokom noći između 14. i 15. oktobra i uspostavljaju svoju vlast. Štab Druge proleterske divizije uspostavio je koordinaciju sa štabom 52. divizije Crvene armije i zajednički su nastavile nastupanje prema Trsteniku i Vrnjačkoj Banji.3 

Sa okončanjem Drugog svetskog rata i početkom posleratne izgradnje, Kruševac počinje intenzivnije da se industrijalizuje. Obnavlja se rad jednog broja starih fabrika i otvaraju nove. Razvija se Hemijska industrija „Merima“, Hemijska industrija „Miloje Zakić“ (ranije „Obilićevo“), Industrija mašina i komponenata (IMK) „14. oktobar“ (predratna Fabrika vagona), Hemijska industrija „Župa“, Fabrika maziva – FAM, Drvni kombinat (Šumsko-industrijski kombinat „Crvena zastava“, kasnije „Savremeni dom“), „Župski Rubin“, Fabrika ulja, Fabrika papira i ambalaže „Dušan Petronijević“, Fabrika CEPAK, Fabrika konfekcije „Crvena zvezda“ (prethodno: „Divna Gavrilović“), Dečja konfekcija „Jastra“, Mlinsko preduzeće „Branko Perišić“, Mesna industrija „22. jul“, Preduzeće „Zadrugar“, Građevinsko preduzeće „Jastrebac“, Preduzeće „Dušan Ristić“, Preduzeće „Veselin Nikolić“ (pripojeno IMK „14. oktobar“), Fabrika bombona, „Jugoprevoz Kruševac“ (Simonović 2016).  

Ovakav razvoj industrije dovodi i do temeljnih društvenih promena, najuočljivijih na primeru masovnih migracija na relaciji selo – grad. Politika uređenja sela i poljoprivrede bila je takva da je seoskom stanovništvu pružala mogućnost raznovrsnih kulturnih sadržaja koji su se odvijali u novoizgrađenim Domovima kulture. Dobrovoljnim radom, udruženim akcijama i radnim akcijama, građene su seoske osnovne škole. Oformljene su i seoske Zadruge koje su omogućavale korišćenje i/ili nabavku poljoprivrednih mašina, obradu društvenog poljoprivrednog zemljišta i otkup proizvoda. Istovremeno, broj stanovnika/ca grada stalno raste – od 13.862 koliko ih je bilo 1948. do 58.808 1991. od kada počinje da pada (Republički zavod za statistiku 2014, 79). Poduhvat prosvećivanja širokih slojeva stanovništva, dostupno školovanje i obrazovanje kao element socijalnog napredovanja (vertikalne pokretljivosti), uticali su i na poboljšanje obrazovne strukture. Kulturna dešavanja u samom gradu bila su usklađena sa politikom stvaranja novih kulturnih navika građana/ki (Kolarić, Vukićević 2018, 1236-1250). Kao njen deo, već 1946, osnovano je Kruševačko narodno pozorište, a osnivaju se i lokalni listovi „Pobeda“ (osnovan već 1944.) i „Bagdala“ (1959), koji redovno izlaze i u svojim rubrikama obuhvataju sve segmente društvenog, ekonomskog i političkog života. 

„Pobeda“, 14. novembar 1952. godine  

Najznačajnije manifestacije iz socijalističkog perioda grada bile su proslava Dana oslobođenja Kruševca 14. Oktobra i posebno „Svečanosti slobode” koje su se odvijale u Memorijalnom kompleksu „Slobodište“, sagrađenom na južnoj periferiji grada na mestu nekadašnjeg stratišta. „Svečanosti slobode” odvijale su se u periodu od 28. Juna do 7. Jula i bile su vezane za značajne datume iz prošlosti: 28. Jun – dan kada se odigrala Kosovska bitka 1389, 4. Jul – Dan borca i 7. Jul – Dan ustanka naroda Srbije u II svetskom ratu. Zadatak „Svečanosti“, prema osnivačima, bilo je „sistematsko predstavljanje kulture naroda i narodnosti Jugoslavije sa ciljem da se oni bolje upoznaju, zbliže i stvaralački povežu“ (navedeno prema Duković 2016, 104). Održavale su se počev od 1965. Kada je Memorijalni kompleks završen, sve do 2002. 

Spomenički kompleks „Slobodište“ sagrađen je u periodu od 1961. Do 1965, a odluku o njegovoj izgradnji doneo je Sabor opštine Kruševac 1964. U svom govoru koji prenosi „Pobeda“ od 10. Februara 1964. Radovan Stojanović, tadašnji predsednik opštine kaže:  

Naša odluka nije bila proklamovana ni na kakvim forumima i skupovima. Ona je bila stalno prisutna u nama, u svakom našem građaninu, snagom svesti o potrebi i želji da se ostvari. Nismo raspisivali konkurs. Svesni te obaveze, bili smo ubeđeni da je ono što smo u tom trenutku mogli da učinimo, izgradnjom Kosturnice na trgu Rasinskih partizana bilo, u stvari, samo privremeno rešenje i odlaganje, ali nužno odlaganje jedne izuzetno važne odluke. Ostalo nam je da se godinama pripremamo za izvršenje ovog značajnog i ozbiljnog zadatka. Mi smo dali ideju da se na ovom komadu zemlje izgradi memorijalno obeležje i odaje pošta svim izginulim revolucionarima i učesnicima narodnooslobodilačkog pokreta ovog kraja (cit. Prema Duković 2016, 64).  

Centralni spomenički deo sagrađen je po projektu arhitekte Bogdana Bogdanovića i ideji Dobrice Ćosića, nekadašnjeg pripadnika Rasinskog partizanskog odreda. Čine ga tri glavna dela: Predvorje sa humkama, Dolina živih, amfiteatar sa pozornicom i gledalištem kojoj se pristupa kroz kružnu Kapiju Sunca, i Dolina pošte, amfiteatar sa jatom kamenih ptica koje streme ka nebu. Dolina živih, prostorno zauzima najveći deo „Slobodišta”. Uprkos što obeležava strašnu prošlost, to je spomenik budućnosti i životu čija poruka se ovaploćuje u dvema porukama: „Pod ovim nebom, čoveče, uspravi se“ i „Hleb i sloboda isto su nama“. Desetak godina kasnije, 1978, u saradnji Bogdanovića i kruševačkog arhitekte Svetislava Živića, sagrađen je i Dom Slobodišta, predviđen za istraživački rad i izložbene aktivnosti. Čitav kompleks proglašen je kulturnim dobrom od velikog značaja.  

Memorijalni kompleks „Slobodište“.  Foto: Dejan Petrović. Izvor: Arhiva CPI 

Memorijalni kompleks „Slobodište“.  Foto: Dejan Petrović. Izvor: Arhiva CPI 

Iako su obnavljani i održavani spomenici iz ranijih razdoblja4 i podizani spomenici ličnostima iz drugih istorijskih perioda5, i u Kruševcu fokus i zvaničnog i javnog sećanja u periodu do devedesetih godina 20. Veka bio je na stradanju, otporu i učešću Kruševljana/ki u Narodnooslobodilačkoj borbi (NOB).6 Ovo nije neočekivano s obzirom na to da su to utemeljivački mitovi jugoslovenske države, nastale nakon Drugog svetskog rata (Stojčić 2022, 72). Devedesete i početak ratova na jugoslovenskim prostorima označavaju simboličku početnu tačku u uobličavanju drugačije kulture i politika sećanja. Svi ovi procesi korespondirali su i sa širim procesima i promenama društvenog i političkog konteksta, povezanim sa nacionalističkom mobilizacijom i radikalnom društveno-ekonomskom transformacijom iz tog perioda (videti više: Ibid, 63-71). 

 

 


Pročitaj više

Potisnuta sećanja: Majski protesti protiv mobilizacija za rat na Kosovu 1999.

Zvanično sećanje: Na pravoj strani od Kosova do Kosova

Potisnuta sećanja: Majski protesti protiv mobilizacija za rat na Kosovu 1999.

Poslednja decenija 20. Veka koju u Srbiji obeležavaju ratovi i vojne mobilizacije, ekonomsko propadanje i masovni talasi izbeglica, (i) za stanovnike/ce Kruševca predstavljaju teško razdoblje. Najveći broj izbeglica u Srbiju je pristigao tokom 1991, 1992, 1995. Nakon vojne akcije „Oluja“, 1996. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, 1998. Nakon reintegracije sremsko-baranjske oblasti i veliki talas izbeglih sa Kosova juna 1999.7

Pročitaj više

Zvanično sećanje: Na pravoj strani od Kosova do Kosova

Kao što je ranije već pomenuto, poslednja decenija 20. veka (i) u Srbiji označava period radikalne društvene, ekonomske, političke i ideološke transformacije. Te promene moguće je pratiti i na nivou reprezentacije/a prošlosti, u selekciji događaja na kojima je fokus i načinima na koji se diskurzivno uokviruju. Lokalna mesta sećanja u tom smislu, pod uticajem su nacionalnog, zvaničnog sećanja čiji nosilac su državne institucije, a kojim se konstruiše na određen način predstavljen nacionalni identitet.

Pročitaj više

„Lazarev grad“ – Kruševac kao grad kosovskog mita

Umesto zaključka

„Lazarev grad“ – Kruševac kao grad kosovskog mita

Jedna od specifičnosti Kruševca je što je lokalna istorija jednim svojim značajnim delom vezana za srpsku srednjovekovnu istoriju i Kruševac kao prestoni grad kneza Lazara Hrebeljanovića iz koga je po predanju, vojska krenula u bitku na Kosovu 1389. Delovi te istorije vidljivi su u Donžon kuli sa ostacima srednjevekovnog utvrđenja, crkvi Lazarici i metafori o Lazarevom gradu kako se Kruševac često naziva.

Pročitaj više

Umesto zaključka

„Lazarev grad“ za koji se vezuje kosovsko predanje u proteklim decenijama postao je važno mesto kulture i politika sećanja u Srbiji. To ne iznenađuje s obzirom na to da se u tom periodu odvijalo i ustanovljavanje kosovskog mita kao povesti o srpskom stradanju, herojstvu i slavi, na mesto centralnog (etno)političkog mita. „Vidovdan“, „kosovski zavet“ i „kosovski mučenici“, knez Lazar i „kosovski junaci“, važan su deo političke retorike, a prate ga značajna ulaganja državnih resursa u različite oblike memorijalizacije.

Pročitaj više

Literatura

  • Antonić, Slobodan. 1998. „Stranački i društveni rascepi u Srbiji. Sociologija XL(3): 323-356.
  • Antonić, Slobodan. 2002. Zarobljena zemlja Srbija za vlade Slobodana Miloševića. Beograd: Otkrovenje.
  • Asman, Alaida. 2011. Duga senka prošlosti. Kultura sećanja i politika povesti. Beograd: Biblioteka XX vek i Knjižara Krug.
  • Beasley, Chris. 2006. „Queering Gender/Queer Feminism: Butler, White”. In: Gender & Sexuality, 105-113. London: Sage Publication.
  • Čolović, Ivan. 2017. Smrt na Kosovu polju. Beograd: XX vek.
  • Dinkić, Mirosinka. 1999. „Raspodela i siromaštvo u SR Jugoslaviji“. Ekonomika 3-4.
  • Duković, Zorica. 2016. Svečanost kao strategija kulturne politike u kreiranju kulturnog identiteta grada. Doktorska disertacija. Univerzitet umetnosti u Beogradu – Fakultet dramskih umetnosti.
  • Goati, Vladimir. 2001. Izbori u SRJ od 1990. do 1998. Volja građana ili izborna manipulacija, drugo dopunjeno izdanje. Beograd: CeSID.
  • Gordi, Erik. 2001. Kultura vlasti u Srbiji Nacionalizam i razaranje alternative. Beograd: Samizdat B92.
  • Grosby, Steven. 2005. Nationalism: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press.
  • Iveković, Rada. Fall 1993. „Women, Nationalism and War: ‚Make Love Not War’”. Hypatia 8(4): 113–126.
  • Judah, Tim. 2000. The Serbs: History, Myth and the Destruction of Yugoslavia. New Haven: Yale University Press.
  • „Kneževa večera”. 1998. U: Antologija narodnih junačkih pesama, sedamnaesto izdanje, ur. Vojislav Đurić, 261–263. Beograd: Srpska književna zadruga.
  • Kolarić, Vladimir M., i Vuk B. Vukićević. 2018. „Kulturna politika jugoslovenskog samoupravljanja – idejno-vrednosne osnove i modaliteti”. Sociološki pregled 52(4): 1230-1250.
  • Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, UNHCR. 2007. Izveštaj sa registracije izbeglica u Republici Srbiji 2005. godine. Beograd: Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, UNHCR. https://kirs.gov.rs/media/uploads/Dokumenti-i-publikacije/Izvestaji/Registracija_izbeglica_u_Srbiji_2005.pdf (poslednji pristup 2. 2. 2022)
  • Kuljić, Todor. 2006. Kultura sećanja – Teorijska objašnjenja upotrebe prošlosti. Beograd: Čigoja štampa.
  • Lazić, Mladen. 1997. „Rađanje demokratskog poretka u Srbiji”. U: Ajmo, ajde svi u šetnju: građanski i studentski protesti 96/97, ur. Marija Babović i dr, 7-18. Beograd: Medija centar i Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
  • Лајбеншпергер, Ненад Л. 2019. Жртве Другог светског рата у политици југословенске државе (1945-1980). Докторска дисертација. Универзитет у Београду – Филозофски факултет.
  • Миљојковић, Душан, ур. 1997. Ослобођење Крушевца 1944. године. Зборник докумената, студија и сећања учесника и савременика. 1997. Крушевац.
  • Николић, Татјана, и Богдана Опачић. 2018. „Град Крушевац“. У: Научноистраживачки пројекат Модели локалних културних политика као основа за повећање културне партиципације, 100-111. Београд. https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Modeli-lokalnih-kulturnih-politika-kao-osnova-za-pove%C4%87anje-kulturne-participacije-1.pdf (poslednji pristup 22. 9. 2021)
  • Novaković, Nada. 2017. Radnički štrajkovi i tranzicija u Srbiji od 1990. do 2015. godine. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung.
  • Nora, Pierre. 2006. „Između Pamćenja i Historije. Problematika mjesta”. U: Kultura pamćenja i historija, Maja Brkljačić i Sanda Prlenda, prir. 21–43. Zagreb: Golden marketing – Tehnička knjiga.
  • Simonović, Slobodan. 2016. Enciklopedija Kruševca i okoline, treće izdanje. Kruševac.
  • Paunović, Žarko. 2001. „Deset godina NVO u SR Jugoslaviji – Od ilegalaca i neprijatelja do važnih aktera društvenih promena. U: Deset godina protiv – Građani Srbije u borbi za demokratiju i otvoreno društvo 1991–2001, 57–63. Beograd: Medija Centar.
  • Popis izbeglica i drugih ratom ugroženih lica u Saveznoj Republici Jugoslaviji. 1996. Beograd: UNHCR Visoki komesarijat za izbeglice, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, Komesarijat za raseljena lica republike Crne Gore
  • Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji. Knjiga 20: Uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. i 2011. 2014. Beograd: Republički zavod za statistiku. https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga20.pdf (poslednji pristup 22. 1. 2022)
  • Obradović, Marija. 2017. Hronika tranzicionog groblja: privatizacija društvenog kapitala u Srbiji 1989–2012: ekonomsko-istorijska analiza. Beograd: Nova srpska politička misao.
  • Ристић, Дејан. 2019. Митови српске историје. Београд: Вукотић медиа.
  • Radanović, Milan. 2016. KAZNA I ZLOČIN: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945), drugo, dopunjeno izdanje. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu.
  • Stojčić, Marijana. 2018. „Nelagodnost(i) u istoriografiji – Analiza postavke i vođenja kroz izložbu Banjičkog logora”. U: Politički ekstremizmi u muzejima Srbije, 71-87. Beograd: ReEX.
  • Stojčić, Marijana, Emilija Cvetković i Anđela Savić. 2019. Bitka za Košare kao mesto sećanja: Medijska reprezentacija borbi na Košarama 1999. godine. Centar za primenjenu istoriju. https://www.cpi.rs/projekat/7/BEOGRAD (poslednji pristup 22. 1. 2022)
  • Stojčić, Marijana. 2022. „Kultura sećanja i strategije reprezentacije prošlosti u Srbiji”. U: Kultura sjećanja i strategije reprezentacije ratne prošlosti devedesetih u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, 59-92. Sarajevo: UDIK.
  • Stričević Ljiljana, Aleksandar Radivojević, Ninoslav Golubović, Jelena Miletić i Jana Milić. 2015. „Savremene demografske promene na teritoriji Rasinskog okruga”. Glasnik Antropološkog društva Srbije/ Journal of the Anthropological Society of Serbia 71 (51): 63-71.
  • Tomanić, Milorad. 2001. Srpska crkva u ratu. Beograd: Medijska knjižara Krug.
  • Yuval-Davis, Nira. 1997. Gender and Nation. London: Sage Publication.

Medijski tekstovi:

Internet izvori:

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *