Kraljevo

KRALJEVO – KULTURA SEĆANJA, MESTA NAPETOSTI I OTPORA

Tekst koji sledi pokušaće da ponudi odgovore na osnovno pitanje kojim se vodi šire istraživanje Centra za primenjenu istoriju1, a to je na koji je način savremena istorija interpretirana, reinterpretirana, oblikovana i upisivana na mapu javnih, zvaničnih i potisnutih/alternativnih sećanja u gradu Kraljevu i njegovoj bližoj okolini. U tom pokušaju mapiranja i objašnjavanja najvažnijih mesta sećanja služimo se njihovim razumevanjem onako kako ih objašnjava Pjer Nora – kao topose koji su u isto vreme materijalni, simbolički i funkcionalni, te istovremeno „pripadaju dvama carstvima“ – jednostavni su i ambivalentni, prirodni i veštački (tj. stvoreni) plod neposrednog iskustva, ali i vrlo apstraktne obrade (Nora u: Brkljačić i Prlenda 2006, 36).

Tekst koji sledi pokušaće da ponudi odgovore na osnovno pitanje kojim se vodi šire istraživanje Centra za primenjenu istoriju1, a to je na koji je način savremena istorija interpretirana, reinterpretirana, oblikovana i upisivana na mapu javnih, zvaničnih i potisnutih/alternativnih sećanja u gradu Kraljevu i njegovoj bližoj okolini. U tom pokušaju mapiranja i objašnjavanja najvažnijih mesta sećanja služimo se njihovim razumevanjem onako kako ih objašnjava Pjer Nora – kao topose koji su u isto vreme materijalni, simbolički i funkcionalni, te istovremeno „pripadaju dvama carstvima“ – jednostavni su i ambivalentni, prirodni i veštački (tj. stvoreni) plod neposrednog iskustva, ali i vrlo apstraktne obrade (Nora u: Brkljačić i Prlenda 2006, 36).

U boljem razumevanju najvažnijih trendova i pravaca kulture sećanja pomaže nam i koncept „rada sećanja“, koji je po Džonu Gilisu uronjen u složene klasne i rodne odnose, te odnose moći koji određuju šta treba zapamtiti (ili zaboraviti), ko treba da pamti i zbog čega (Gillis u: Brkljačić i Prlenda 2006, 171). Uzmemo li u obzir mnogo puta ponovljenu i čvrstim dokazima potvrđenu tvrdnju da je polje kolektivnog sećanja uvek polje žestoke i bespoštedne političke borbe, kao i da pitanje čega se i na koji način sećamo poprilično sigurno iskazuje naše sadašnje prioritetne političke vrednosti i ideološke pozicije (Kuljić 2006, 7) pokušaćemo da na narednim stranama prikažemo koji su dominantni pravci i motivi u zvaničnom i javnom sećanju lokalne zajednice u Kraljevu, koje su to „slepe mrlje“, odnosno događaji koji se nalaze u sferi potisnutih, negiranih ili zaboravljenih sećanja, te koje su glavne „neuralgične tačke“ kraljevačke kulture sećanja, odnosno tačke oko kojih se sukobljavaju različiti narativi i interpretacije prošlosti.

Kao što je već pomenuto, u radu će se (uz kraći osvrt na period od Drugog svetskog rata i perioda socijalizma) uglavnom tretirati vreme raspada SFRJ i socijalističkog sistema, preko ratova i nasilja devedesetih, pa sve do današnjih dana. Tokom centralnog vremenskog perioda kojim se bavi ovaj rad, iako obuhvata tek nešto više od tri decenije, mogu se, radi bolje preglednosti, ali i zbog boljeg razumevanja konkretnog političkog trenutka i pozicije iz koje se vrše zahvati u prošlost, izdvojiti osnovne prelomne tačke ili „nulti časovi sećanja“ (Govedarica 2012, 172-178):

U periodu 1990/1991. nacionalističke mobilizacije u različitim delovima bivše Jugoslavije dostigle su svoj vrhunac i rezultirale u krvavom, masovnom nasilju koje je odnelo oko 130 hiljada života, a milione ljudi ostavilo bez domova i stavilo ih u poziciju izbeglica ili interno raseljenih lica. Novi zahvati u određivanje kolektivnih identiteta zahtevali su i nove politike sećanja, tako da je ovo period prvih korenitih promena i intervencija u do tada vladajući i neprikosnoveni (iako ne i monolitan, i bez svojih unutrašnjih protivrečnosti) poredak sećanja.

Drugi je bitan trenutak donošenje Lex specialisa 1997. godine kada su na vlast u gotovo svim većim gradovima Srbije i regionalnim centrima poput Kraljeva na vlast došle tadašnje opozicione stranke okupljene oko koalicije „Zajedno“. Ova prva značajnija smena vlasti u novijoj istoriji Srbije značila je i radikalnije rezove u politici sećanja, a kao simbol ovog „nultog časa“ ostalo je upamćeno skidanje petokrake sa zgrade Skupštine grada Beograda. Bilo je to zeleno svetlo za intervencije sličnog tipa i u drugim gradovima šire Srbije i najava vetrova koji će značajnije zaduvati nakon 2000. godine.

Konačni slom režima Slobodana Miloševića i godine koje su usledile u polju politike i kulture sećanja značajne su na nekoliko nivoa – sve snažnijeg i izraženijeg istorijskog revizionizma, čiji je jedan od vrhunaca čuveni zakon iz 2004.2 koji je izjednačio pripadnike partizanskog i četničkog pokreta i ujedinio ih u poznatoj sintagmi o „dva antifašistička pokreta“. Ovaj period takođe karakteriše i odsustvo očekivanog (barem od jednog dela javnosti) kritičkog odnosa spram ratova koje je Srbija vodila ili podržavala u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i konačno utvrđivanje diskurzivnog fokusa na NATO bombardovanje 1999. godine, kao i na Kosovo (i ratove na njemu i za njega).

Poslednja bitna tačka odnosi se na period od 2012. naovamo kao razdoblja intenziviranja militarizacije društva. Posebno je uočljiva „Isprepletanost diskursa o herojstvu i viktimizaciji uz sve upadljiviju militarizaciju komemorativnih praksi u okviru državnih politika sećanja“, koja je vidljiva „ne samo u zvaničnim kalendarima, već i u imenovanjima ulica, kao i u spomenicima i memorijalnim obeležjima koji se podižu ili postavljaju po gradovima Srbije“ (Stojčić 2021).

Pročitaj više

Kraljevo u istorijskoj perspektivi

Potisnuta sećanja: Izbeglice i društveno-ekonomska transformacija

Kraljevo u istorijskoj perspektivi

Kraljevo je grad u jugozapadnom delu Srbije i pripada Raškom okrugu.

Pročitaj više

Potisnuta sećanja: Izbeglice i društveno-ekonomska transformacija

Kao što je već rečeno u uvodu za ovaj tekst, jedan od procesa koji je presudno uticao na identitet grada Kraljeva, kao i na dinamiku njegovog socijalnog, ekonomskog i političkog života tokom devedesetih i u prvoj deceniji dvehiljaditih godina jeste izuzetno visok i intenzivan priliv izbeglica iz različitih delova bivše Jugoslavije, a posebno s Kosova. 

Pročitaj više

Društveno-ekonomska transformacija u Kraljevu

Preko zidova nacionalizama i rata: o antiratnom otporu u Kraljevu

Društveno-ekonomska transformacija u Kraljevu

Društveno-ekonomska transformacija u Kraljevu pratila je trendove koji su tokom dve i po decenije „tranzicije“ važili u celoj Srbiji: devedesete su uglavnom bile godine tokom kojih su ekonomskim i društvenim životom zemlje dominirale ratna ekonomija, sankcije uvedene Srbiji od strane međunarodne zajednice i tranziciona recesija. 

Pročitaj više

Preko zidova nacionalizama i rata: o antiratnom otporu u Kraljevu

Još jedno važno poglavlje istorije grada i još jedan aspekt potisnutog sećanja, ogleda se u otporima ratovima, mobilizacijama i, u jednom širem smislu, izrazitoj militarizaciji društva koja je bila ne delu većim delom 90-ih godina. 

Pročitaj više

Mesta zvaničnog sećanja

Javno sećanje: Murali i borbe oko njih

Mesta zvaničnog sećanja

Kao što je u uvodu teksta pomenuto, jedan od ključnih formativnih događaja vezanih za zvaničnu kulturu sećanja u Kraljevu tokom socijalističkog perioda vezan je za događaje iz oktobra 1941. kada je između 14. i 20. oktobra nekoliko hiljada Kraljevčana/ki najpre zatočeno, a onda streljano u znak odmazde zbog napada ustaničkih snaga na okupacionu nemačku vojsku.

Pročitaj više

Javno sećanje: Murali i borbe oko njih

S obzirom na simboličku važnost koju u zvaničnoj kulturi sećanja u Kraljevu ima rat na Kosovu, ne čudi podatak da je jedna od najvažnijih (i najnovijih) manifestacija javnog sećanja posvećena bici na Košarama, svakako najvažnijem mestu sećanja vezanom za rat na Kosovu čiji se mit brižljivo kultiviše, neguje i promoviše na svim nivoima – od državnog do lokalnog. 

Pročitaj više

Literatura

• Gillis, John R.2006. Pamćenje i identitet: povijest jednog odnosa. U: Brkljačić, Prlenda Kultura pamćenja i historija. 169-195. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga
• Glišić, Nenad. 2018. Stručna distanca. U: Politički ekstremizmi u muzejima Jugoslavije. 43-48. Beograd: ReEX
• Karačić, Darko, Tamara Banjeglav i Nataša Govedarica. 2012. RE:Vizija prošlosti – Politike sjećanja u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji od 1990. godine. Sarajevo: ACIPS.
• Kuljić, Todor. 2006. Kultura sećanja – teorijska objašnjenja upotrebe prošlosti. Beograd: Čigoja štampa.
• Лађевић Петар, Владимир Станковић. 2004. Избеглички корпус у Србији према подацима пописа становништва 2002. Београд: Министарство за људска и мањинска права Србије и Црне Горе.
• Nora, Pierre. 2006. Između Pamćenja i Historije. Problematika mjesta. U: Brkljačić, Prlenda Kultura pamćenja i historija. 21-43. Zagreb: Golden marketing-Tehnička knjiga.
• Novaković, Nada G. 2017. Radnički štrajkovi i tranzicija u Srbiji od 1990. do 2015. godine. Beograd: Institut društvenih nauka.
• Obradović, Marija. 2017. Hronika tranzicijskog groblja – Privatizacija društvenog kapitala u Srbiji 1989-2012, Ekonomsko-istorijska analiza. Beograd: Nova srpska politička misao.
• Ristić, Ljubodrag. 2003. „Obeležavanje godišnjice streljanja u Kraljevu 1941. (1946-2000) – Komparativno istraživanje izveštaja u javnim glasilima Politika i Ibarske novosti“. U: Kraljevo oktobra 1941. 241-276. Kraljevo: Narodni muzej Kraljevo. Wayback Machine (archive.org)
• Simijanović, Jovan. 2011. „Uticaj migracija sa Kosova i Metohije na demografski razvoj Kraljeva u periodu posle Drugog svetskog rata“, Baština. Priština/Leposavić
• Stojčić, Marijana. 2022. Kultura sećanja i strategije reprezentacije prošlosti u Srbiji (u procesu objavljivanja)
• Trifunović, Vojkan. Preko zidova nacionalizama i rata. (neobjavljeni rad)
• Volkan, Vamik. 1998. „Transgenerational transmission and chosen traumas – An aspect of large-group identity“. Group Analysis, 34(1), 79–97.

Novinski članci:

• Beta. 2009. „Ukinut najveći izbeglički kolektivni centar u Srbiji“. „Danas“. 30. novembar. Ukinut najveći izbeglički kolektivni centar u Srbiji – Društvo – Dnevni list Danas (poslednji pristup 20. 12. 2021)
• Dugalić, Miroljub. 2017. „Film ’Albanke su naše sestre’ izazvao buru i u Kraljevu“. „Politika“. 22. jun. https://www.politika.rs/sr/clanak/383503/Film-Albanke-su-nase-sestre-izazvao-buru-i-u-Kraljevu (poslednji pristup 13. 01. 2022)
• Krejaković, Silvija. 2021. „Kraljevački 14. oktobar 1941: smrt u lageru“. RTS-OKO 14. oktobar. https://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4549723/80-godina-od-kraljevackog-masakra.html
• Kraljevačke novosti. 2021. „Kraljevački oktobar zaslužuje stalnu brigu grada, ali i države!“. „KV Novosti“ 12. oktobar. Kraljevački oktobar zaslužuje stalnu brigu grada ali i države! – KV NOVOSTI ONLINEKV NOVOSTI ONLINE (kraljevackenovosti.com)(poslednji pristup 13. 01. 2022)
• Krug. 2020. „Obeležen Dan sećanja na branioce otadžbine“. „Krug“. 28. jun. Obeležen Dan sećanja na branioce otadžbine – KRUG (poslednji pristup 21. 12. 2021)
• Marković, Milena, Dušan Stojić, D. 2010. „Sabirni centar nesreće“. „Večernje novosti“. 3. januar. Sabirni centar nesreće | Novosti.rs (poslednji pristup 20. 12. 2021)
• M.M.D. 2020. „Oskrnavljen mural ’Heroji sa Košara’“. „Krug“. 15.septembar. https://www.krug.rs/kao-da-je-bilo-nekad/6653-oskrnavljen-mural-heroji-sa-kosara-video/ (poslednji pristup 21. 12. 2021)
• Nikolić, Z. 2019. „Kraljevo nije zaboravilo svoje sugrađane stradalnike“. „Danas“. 24. avgust. Kraljevo nije zaboravilo svoje sugrađane stradalnike – Društvo – Dnevni list Danas (poslednji pristup 20. 12. 2021)
• Rajić, Boban. 2007. „Grad sa najviše izbegličkih problema koje uspešno rešava“. „Ibarske novosti“. 22.juni. http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/2007/in20070622.htm (poslednji pristup 13. 01. 2022)
• RTV Kraljevo. 2017. „Reakcija RVI grada Kraljeva na najavljenu pa otkazanu projekciju filma ?Albanke su naše sestre’“. RTV Kraljevo. 23. juni. https://rtvkraljevo.com/2017/06/23/reakcija-rvi-grada-kraljeva-na-najavljenu-pa-otkazanu-projekciju-filma-albanke-su-nase-sestre/ (poslednji pristup 20. 12. 2021)
• RTV KRALJEVO. 2021. „U Kraljevu sve manje osoba sa statusom izbeglica“. RTV Kraljevo. 21. novembar. https://rtvkraljevo.com/2021/11/21/u-kraljevu-sve-manje-osoba-sa-statusom-izbeglica/ (poslednji pristup 20. 12. 2021)
• R.V. 2021. „Četvrtak 7. oktobar Dan Kraljeva“. „Krug“. 6. oktobar. https://www.krug.rs/krugovanje/cetvrtak-7-oktobar-dan-kraljeva/ (poslednji pristup 13. 01. 2022)
• Tadić, G. 2005. „Na popisu upola manje izbeglica“, B92. 29. januar. https://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2005&mm=01&dd=29&nav_id=161043 (poslednji pristup 20. 12. 2021)
• Trifunović, Vojkan. 2016. „Rekvijem za Magnohrom“. „Krug“. 24. septembar. https://www.krug.rs/kao-da-je-bilo-nekad/804-rekvijem-za-magnohrom/ (poslednji pristup 21. 12. 2021)
• V.T. 2021. „Novi mural u Kraljevu u znak sećanja na žene streljane oktobra 1941.“. „Krug“. 05.oktobar. https://www.krug.rs/projekti/novi-mural-u-kraljevu-u-znak-secanja-na-zene-streljane-oktobra-1941/ (poslednji pristup 21. 12. 2021)

Internet izvori:

• Grad Kraljevo. 2009. „Lokalni akcioni plan za unapređenje položaja izbeglih i interno raseljenih lica u gradu Kraljevu, za period 2009-2013 – Nacrt.“ https://kirs.gov.rs/media/uploads/Lokalni-akcioni-planovi/Usvojeni-LAP-ovi/lap_kraljevo.pdf (poslednji pristup 22. 12. 2021)
• Kraljevački oktobar – online arhiv. https://kraljevackioktobar.wordpress.com/
• Republički zavod za statistiku. „Rezultati popisa stanovništva 2011. po gradovima i opštinama“. https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/popis/popis-2011/ (poslednji pristup 22. 12. 2021)
• Službeni glasnik. 2004. Zakon o izmenama i dopunama o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, Službeni glasnik, LX/ 137. http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=6b4f9e51-fef7-4af3-870c-a89f932206c9 (poslednji pristup 22. 12. 2021)
• Službeni list grada Kraljeva. 2019. „Odluka o proglašenju spomenika od značaja za grad Kraljevo”, 27/2019. https://www.kraljevo.rs/wp-content/uploads/2019/10/Kraljevo-27-5.pdf (poslednji pristup 22. 12. 2021)
• Wikipedia. Kraljevo, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE
• (poslednji pristup 13. 01. 2022)