(falsifikovanje, izostavljanje, izvrtanje itd) istorijskih činjenica i izvođenje odgovarajućih objašnjenja koja imaju krajnje utilitarnu vrednost u određenom kontekstu“ (Bešlin, Atanacković 2012, 13). U tom smislu ovde je vrlo korisna i definicija „prostornog revizionizma“ koji ne cilja ka preradi same istorije, već prvenstveno ide na „preradu“ identiteta i vrednovanja prošlosti kod najšire javnosti (Radović 2013, 316).
Jedna od prvih stvari na raskršću dvaju hegemonih naracija o prošlosti uvek su imena, gradova, ulica, institucija. Već je pomenuto da je Zrenjanin kroz svoju istoriju nekoliko puta menjao ime. Sadašnji naziv grad nosi od 1946, kada je odlučeno da se dotadašnji naziv Petrovgrad zameni drugim, koji je u potpunosti odražavao duh antifašizma i socijalističke revolucije i bio u skladu s tadašnjim master-narativom u nastajanju, onim o NOB-u i bratstvu i jedinstvu kao dvema okosnicama socijalističkog društva koje se rađalo. Novo ime grad je dobio po revolucionaru i komunisti Žarku Zrenjaninu Uči, koji je bio jedan od najbitnijih organizatora i nosilaca antifašističke borbe u ovom delu zemlje. Žarko Zrenjanin tragično je stradao još u toku rata, 1942, tako što je oduzeo sebi život da ne bi pao u ruke nemačkim okupacionim snagama. Za narodnog heroja proglašen je odmah po oslobođenju zemlje, 25. decembra 1944.
Izbijanje ratova za jugoslovensko nasleđe i nasilan raspad zemlje i političkog i ekonomskog sistema koji je bio na snazi do 1991. u celoj Srbiji bili su praćeni lavinom preimenovanja gradova i ulica. Nekoliko gradova je već 1992. organizovalo referendume u vezi s promenom svojih naziva. U Zrenjaninu je takođe 1992. upriličen jedan takav referendum na kome se velika većina izašlih građana/ki izjasnila da ne želi promenu imena grada (Petakov 2018, link).
Sledeća značajna inicijativa na tu temu došla je 2018, na stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata. Grupa različitih udruženja građana i grupa, pretežno nacionalističkog profila i s desne strane političkog spektra, okupljenih oko inicijative „Petrovgrad“3, uputila je proglas kojim su se od lokalnih vlasti zahtevali promena imena grada i vraćanje prethodnog naziva Petrovgrad. Veoma je zanimljivo da je proglasom zahtevano da se ovaj put promena naziva grada izvrši bez raspisivanja referenduma (!), dok se istovremeno kao jedan od argumenata u prilog promeni naziva grada pominjalo i nedemokratsko, jednopartijsko okruženje u kome je naziv Zrenjanin dodeljen gradu 1946. Važno je spomenuti ovde da ovakav proglas nije „pao s neba“ i da su korake ka ovakvom zahtevu već utabali političari/ke iz prethodne vladajuće garniture na čelu s Demokratskom strankom koji su, na mala vrata i mimo slova zakona, na table na ulazu u grad ubacili i naziv Petrovgrad, pravdajući ovakav potez „tradicijom grada kao multikulturalne sredine“ (Ibid, link).
Uprkos snažnom protivljenju značajnog dela zrenjaninske javnosti, predstavnici gradskih vlasti su Ministarstvu za lokalnu samoupravu podneli inicijativu za promenu naziva grada u novembru 2018. „Očekujemo odgovor, očekujemo da vidimo koje su to procedure, ne žurimo s tim – možda jeste ova 2018. godina, baš ta godina kada se i navršava 100 godina od oslobođenja našeg grada i sjedinjenja s maticom Srbijom, ta godina kada treba da vratimo to ime našem gradu“ („021“ 2018, link). Ova izjava tadašnjeg zrenjaninskog gradonačelnika Čedomira Janjića slikovito prikazuje u kojoj su meri tadašnje (i sadašnje) lokalne vlasti ovog grada inklinirale dominantnom viđenju Zrenjanina kao prvenstveno „srpskog“ grada, čije su ključne istorijske tačke s kojima je potrebno uspostaviti kontinuitet: Prvi svetski rat, nacionalno oslobođenje i prisajedinjenje matici. Suprotno tome, period socijalizma i s njime povezani događaji i ličnosti pokazuju se kao neželjeni, suvišni, ili, u najmanju ruku, nebitni4 u novom hegemonom narativu.
Prvi svetski rat se uspostavlja kao ključna tačka u zvaničnom poretku sećanja u Zrenjaninu i kada je reč o praznicima grada. Odlukom gradskih vlasti o ustanovljenju praznika grada iz 2017, Zrenjanin je dobio tri „praznika grada“: 28. avgust – Dan Uspenja Presvete Bogorodice, Velika Gospojina, Dan grba grada Zrenjanina; zatim 2. oktobar – Dan oslobođenja grada Zrenjanina u Drugom svetskom ratu, te naposletku 17. novembar – Dan oslobođenja grada Zrenjanina u Prvom svetskom ratu (Službeni glasnik grada Zrenjanina 2017, link).
Ova tri praznika, očekivano, nisu ravnopravna. Za Dan grada izabran je poslednji datum, i za taj dan vezuju se najsvečanija obeležavanja koja uključuju prisustvo najviših lokalnih zvaničnika/ca, predstavnika vojske, različitih političkih partija, kao i crkvenih velikodostojnika. Polaganje venaca kod spomenika kralju Petru Osloboditelju na glavnom gradskom trgu, praćeno je i raznovrsnim kulturno-umetničkim programom, izložbama, predstavama i koncertima („Beta“ 2021, link).
Mediji su u prethodnih par godina izveštavali i o ceremonijama obeležavanja 2. oktobra – Dana oslobođenja grada Zrenjanina u Drugom svetskom ratu. Tim ceremonijama prisustvovali/e su predstavnici/ce lokalnih vlasti, članovi SUBNOR-a, ali i predstavnici ambasade Ruske federacije, te predstavnici/e Jevrejske opštine i predstavnici/e Vojske Srbije. U prigodnim govorima najčešće je naglašavana zajednička borba jedinica Crvene armije i partizanskih odreda i njihovi napori u oslobađanju zemlje od fašizma. Nije propuštena prilika, očekivano, da se i ovim prilikom ukaže na bratstvo srpskog i ruskog naroda i njihovu „slavnu i zajedničku istoriju i borbu u oba svetska rata“ (J.Š. 2020, link). Upravo je naglašavanje istorijskih veza srpskog i ruskog naroda ono što je u poslednjih nekoliko godina dominiralo obeležavanjem ovog dana, pri čemu je iz takve slike potpuno isključena činjenica da su antifašisti/kinje i partizanski borci/kinje koji/e su poginuli/e za oslobođenje od fašizma bili/e različitih nacija, ne isključivo srpske. Reči tadašnjeg zamenika gradonačelnika Saše Santovca na ceremoniji obeležavanja iz 2018. odražavaju generalni kurs politike sećanja u celoj Srbiji, pa tako i u Zrenjaninu: „Kada se na ovom mestu ne bi našli predstavnici ruske ambasade i Vojske Srbije, sigurno bi obeležavanje tog datuma bilo znatno siromašnije. Ovako na delu možemo da vidimo veliko poštovanje predstavnika ruske države prema Republici Srbiji, a takođe i predstavnika naše države prema Rusiji. Naši preci zajedno su ginuli za slobodu, a danas zajedno pokušavamo da jačamo ekonomiju obe države. Mnogo nam znači Sporazum o bescarinskom izvozu u Rusiju i naš današnji susret je prilika ne samo da se prisetimo prošlosti već i da razgovaramo o budućnosti i daljoj saradnji”. (Grad Zrenjanin 2018, link)
Zanimljivo je da Dan oslobođenja obeležavaju i neke druge političke organizacije i grupe političkih delatnika/ca. Liga Socijaldemokrata Vojvodine (LSV) obeležava ovaj dan zajedno sa Udruženjem antifašista, dok Zrenjaninski socijalni forum takođe tog dana poziva „sve antifašistički orijentisane građane“ da se pridruže nizu događaja organizovanih tog dana, kao i biciklističkoj turi „Stazama pobede“ („Mašina“ 2020, link). Osetna doza kritičnosti prema načinu zvaničnog obeležavanja ovog dana vidljiva je iz saopštenja LSV, gde se gradskim vlastima spočitava licemeran odnos prema antifašizmu i njegovom nasleđu. Taj odnos vidljiv je između ostalog, u dosta lošem stanju u kome se nalaze spomenici materijalne kulture vezani za period NOB-a i antifašističke borbe. Posebno se navodi katastrofalno stanje u kome se nalazi rodna kuća narodnog heroja Serva Mihalja koja je potpuno devastirana, a s nje je nestala i spomen ploča (LSV 2021, link). Udruženje antifašista Zrenjanina takođe je od gradskih vlasti tražilo dolično obeležavanje ovog datuma, predložilo uvođenje Oktobarske nagrade i skrenulo pažnju na nemar i nebrigu lokalnih vlasti o spomenicima i obeležjima u vezi s NOB-om („Z1“ 2018, link). Zrenjaninski socijalni forum, koji se zalaže „za socijalnu i nacionalnu ravnopravnost, za pravdu i slobodu“ neumorno prati i analizira sve revizionističke tendencije u stvaranju „nacionalizovanog“ korpusa sećanja, te političkom delatnošću različitih vrsta nastoji da očuva antifašizam u ovom gradu i iznova ukaže na blisku povezanost urušavanja radničkih i socijalnih prava i uspostave konzervativnog, nacionalističkog poretka sećanja.
Sve ovo pokazuje da je uprkos snažnom pritisku istorijskog i prostornog revizionizma jedan značajan deo javnosti u Zrenjaninu ipak spreman da se odupre dominantnoj politici sećanja i da postoji spremnost da se insistira na prisustvu „nepoželjnih elemenata“ u zvaničnom poretku sećanja ovog grada.
Kada je reč o tretiranju događanja iz devedesetih godina u zvaničnom sećanju ovog grada, tu dominira odsustvo različitih tema koje bi itekako mogle i trebalo da budu deo kolektivnog sećanja ovog grada. Ipak, tretiranje ratova za jugoslovensko nasleđe ograničeno je na nekoliko spomen-ploča i spomenika kojima se odaje počast poginulima u ratovima devedesetih, kao i žrtvama NATO bombardovanja iz 1999. Centralna komemoracija iz tog korpusa zvaničnog sećanja posvećena je obeležavanju 24. marta – Danu sećanja na žrtve NATO agresije. Komemorativni skup odvija se kod Spomen-obeležja pripadnicima vojske, policije i dobrovoljaca poginulim u ratnim sukobima između 1991. i 1999. Komemoracijama prisustvuju gradski zvaničnici/e, zvaničnici/e Srednjobanatskog okruga, predstavnici/e vojske, policije, uz obavezno prisustvo i opelo koje vrše crkveni velikodostojnici. Na komemoraciji održanoj 2018. mogli su se čuti govori koji vanredno dobro sažimaju suštinu zvanične politike sećanja na ratove devedesetih u celoj Srbiji. „Višestruko jači neprijatelj, u senci nejasne i nepravedne svetske politike, obrušio se na narod koji je oduvek bio na strani istine i pravde, koji nikada nije bio agresor i koji je samo želeo da sačuva svoju teritoriju, svoje nasleđe, svoju otadžbinu. U odbranu otadžbine stali su pripadnici vojske, policije i dobrovoljci, s jednom jedinom željom — da odbrane svoj narod i teritoriju na kom živi. Iako naš grad nije pretrpeo direktnu materijalnu štetu, stradali su naši sugrađani koji su bili u redovima branilaca. U obavezi svih nas je da im odamo počast, ne samo na današnji dan, već i u drugim prilikama, kao i da pomažemo koliko možemo njihovim porodicama i saučestvujemo u njihovom bolu zbog gubitka najmilijih“, izjavila je tom prilikom Snežana Vučurović, tadašnja načelnica Srednjobanatskog upravnog okruga (Grad Zrenjanin 2018, link).